Извоз ракије из Србије непрестано расте из године у годину и процењује се да је он тренутно вредан око 25 милиона евра, изјавио је данас саветник председника Привредне коморе Србије (ПКС) Вељко Јовановић.
Он је рекао да то можда не звучи пуно, али да кад погледамо да у тој утакмици нисмо баш имали дугу традицију, него да смо тек пре неколико деценија кренули на нивоу брендова и на нивоу озбиљног позиционирања, треба да будемо изузетно задовољни резултатима и да знамо да имамо много шанси да се ти резултати повећају.
Он је након отварања "Ракија феста" који се одржава данас у Београду, рекао да Србија највише ракије извози у Хрватску, Немачку, САД, као и да се отворило тржиште Канаде.
"Све више ракије се извози и у околне земље у којима постоји култура пијења сличних пића, као што су Бугарска, Хрватска, Босна и Херцеговина, али и Северна Македонија. Имамо сада Уговор о слободној трговини са Кином, где ћемо у наредних 10 година доћи до нула стопе царине, тако да свакако има огромног простора за даљи раст извоза, али и за рад на напредовању наших произвођача на брендирању и на заједничком координисаном наступу наше државе ка тим тржиштима", рекао је Јовановић.
Он је нагласио да у Србији има око 1.000 регистрованих произвођача ракије и да је наш најзначајнији бренд домаћа ракија од шљиве.
"Шљива је веома важна и важно је зато неговати сортименте здравих садних материјала, јер је то полазна основа код било које прехрамбене индустрије, па и индустрије ракије", рекао је Јовановић.
Да би се ојачала производња не само ракије од шљиве већ и других, Србија треба да негује квалитет, да има континуитет у том квалитету, али и да има озбиљне количине са којима може да изађе на тржиште, додао је он.
"Да ти брендови који се појављују као брендови на међународном тржишту, просто се представљају као озбиљне фирме и озбиљни бизниси са здравом и стабилном стопом раста, да би та тржишта могла нас да препознају као кредибилне партнере", рекао је Јовановић.
Говорећи о томе који су крајеви Србије препознати као главни произвођачи ракије, Јовановић је рекао да су сви, али да постоје одређене географске специфичности па тако може да се каже да има ракија које су карактеристичне за Војводину, за централну Србију или за југ или исток Србије.
"То је интересантан простор за размишљање у будућности за брендирање тих локалних карактеристика", нагласио је Јовановић.
Он је додао да су мали произвођачи фокусирани на квалитет и да је њима потребна помоћ да би расли и да им зато ПКС помаже да пронађу тржишта и партнере у земљи и иностранству.
"Њима је потребна помоћ у садном материјалу, у конципирању засада, у радној снази, али и технологији за прераду. Битно је да се тај цео ланац затвори", навео је Јовановић.