Студија открива које су земље најосетљивије на санкције

Америчка, руска и кинеска економија могле би да преброде пуну трговинску блокаду уз релативно малу штету, док би Немачка, Француска и Велика Британија биле тешко погођене, пише "Ведомости", позивајући се на студију кинеско-руске Лабораторије за процену последица међудржавних трговинских ратова.

Истраживање, спроведено почетком 2024. у кинеском Националном суперкомпјутерском центру, тестирало је отпорност 19 глобалних економија на велике економске санкције користећи математички модел. Аналитичари су проценили директне губитке бруто домаћег производа (БДП) које би свака земља претрпела ако би се суочила са потпуном трговинском блокадом без могућности паралелног увоза.

Студија је показала да би све економије у овом сценарију трпеле, али би неке биле "погођеније" од других. Русија би била међу три најотпорније, а њена економија би се смањила за не више од 3,5 одсто. Кина би забележила пад БДП-а за 3,1 одсто, док би САД забележиле пад од 2,3 одсто.

У међувремену, немачка привреда би била најтеже погођена ако би се њене трговинске везе прекинуле, скупивши се за 8,1 одсто. Значајну штету претрпеле би и Јужна Кореја (пад за 7,9 одсто), Мексико (пад од 7,2 одсто), Француска (7 одсто пада), Турска (6,6 одсто), Италија (6 одсто) и Велика Британија (5,7 одсто).

Студија је такође открила да би економије Аустралије, Индонезије и Јапана доживети контракцију од 3,7 до 3,8 одсто, што их чини мање подложним трговинским санкцијама од Индије, Бразила и Канаде, где би БДП пао за 4, 4,2 и 5,5 одсто.

Аналитичари објашњавају да је релативно добар учинак америчке, кинеске и руске економије последица тога да ове земље имају значајније природне ресурсе, као и људски, научни и војни потенцијал.

Руска привреда, која је већ подвргнута широком спектру међународних економских санкција због сукоба у Украјини, у почетку се смањила за 1,2 одсто у 2022. години, али је прошле године забележила раст од 3,6 процената. Према прелиминарним проценама БДП је у првом кварталу 2024. додатно порастао за 5,4 одсто на годишњем нивоу.

Међународни монетарни фонд је прошлог месеца саопштио да очекује да ће се руска економија ове године повећати за 3,2 одсто, што је пројекција која ову земљу ставља испред бројних великих западних економија, укључујући САД (2,7 одсто), Велику Британију (0,5 одсто), Француску (0,7 одсто) и Немачку (0,2 одсто).