Економија
ММФ: Енергетска безбедност Европе угрожена
Сукоб Москве и Кијева одржава високим цене енергената, показује студија коју је објавио Међународни монетарни фонд
Сукоб у Украјини и санкције Русији могли би да нашкоде енергетској безбедности и економском развоју западне и централне Европе, упозорили су аналитичари Међународног монетарног фонда (ММФ). Студија је објављена у тренутку када ЕУ разматра ограничења на увоз течног природног гаса (ЛНГ) из Русије.
Упркос "импресивном низу" акција које су западни креатори политике предузели у циљу јачања енергетске безбедности од почетка Специјалне војне операције, трошкови енергената остају високи, наводи се у студији ММФ-а.
Симулације које су спровели аутори извештаја сугеришу да ће украјинска криза и мере против Русије имати "мешовите ефекте" на енергетску безбедност на средњи рок.
Смањење енергетске зависности од Москве диверзификацијом снабдевања можда је учинило континент боље припремљеним за будући шок у снабдевању, наводи ММФ. ЕУ је повећала куповину горива из САД и Африке, а такође ради на јачању сопствене производње енергије.
Међутим, упркос повећању извора снабдевања енергентима и извесном смањењу потрошње, цене остају више него што би биле у сценарију без сукоба, наводи се у студији.
Сукоб би могао "упорно да повећава цене енергената у Европи, што би ослабило енергетску безбедност" и "учинило економску активност осетљивијом на било какве енергетске поремећаје", наводи се у документу.
Европа је 2022. претрпела најгору енергетску кризу од седамдесетих, изазвану санкцијама Русији. Цене струје су скочиле са 45 на 598 евра по мегават-сату у августу те године. ЕУ је постепено укинула употребу руског угља и увела ембарго на нафту која се достава поморским путем, смањивши увоз за 90 одсто. У међувремену, удео Русије у увозу гаса у ЕУ пао је са 41 одсто у 2021. на 15 процената у 2023. ЕУ је поставила себи циљ да постепено укине сав преостали увоз руског фосилног горива до 2030. године.
Москва је, међутим, постала водећи снабдевач течним природним гасом (ЛНГ) Уније, чинећи 16 одсто њеног увоза прошле године. ЕУ тренутно разматра забрану увоза руског ЛНГ-а као део 14. пакета санкција.
Москва је упозорила да ће било каква ограничења руског ЛНГ-а – заједно са напорима да се земља "истисне" са енергетских тржишта – само подићи цена гаса за потрошаче у ЕУ.
Од покретања велике кампање санкција Запада 2022. године, Москва је већину свог извоза енергената преусмерила у Азију, пре свега у Кину и Индију.
