Економија
Холанђани тврде да су оштећени: Исте производе плаћају више од Немаца
Холандска министарка економије Мики Адријансенс сматра да су холандски купци оштећени, као и да Холанђани плаћају више и за "нутелу" и сладолед. Она је истакла да је "кока-кола" скупља за један евро у Холандији него у Немачкој и оценила да је то пуно
Потрошачи у Европској унији плаћају исте производе различито. Холанђани тако морају да издвоје 70 одсто више од Немаца за флашу "кока-коле", пише бриселски "Политико".
Холандска министарка економије Мики Адријансенс сматра да су холандски купци оштећени, као и да Холанђани плаћају више и за "нутелу" и сладолед. Она је истакла да је "кока-кола" скупља за један евро у Холандији него у Немачкој и оценила да је то пуно.
Истраживање холандског министарства економије показало је да флаша овог сока од једног литра кошта 1,08 евра у Немачкој и 1,83 евра у Холандији, тегла "нутеле" кошта 2,79 евра за немачке купце и 3,02 евра за Холанђане, док је кутија сладоледа "магнум" коштала 3,73 евра у Немачкој и 5,22 евра у Холандији.
Слично је приметио и чешки премијер Петр Фијала који је на друштвеној мрежи Икс написао да је, на пример, "нутела" од 750 грама 4,58 евра у Немачкој, док је "нутела" од 600 грама у Чешкој - 6,87 евра.
"Из перспективе потрошача, ово не би требало да се дешава на јединственом тржишту. Наши чланови су веома забринути због цена хране, посебно у временима кризе трошкова живота", рекла је Ванеса Тарнер из европске потрошачке организације БЕУЦ.
Како преноси "Политико", претпоставља се да не може да постоји јединствено тржиште за храну када постоје велике разлике у приходима широм ЕУ - Бугари, Словаци и Румуни имају једва трећину просечног расположивог прихода од оних у богатом Луксембургу.
Производи се често продају по нижој цени у сиромашнијим земљама, а донедавно су и те земље добијале мање - мања паковања или мање квалитетне производе, што је проблем на који су се земље Централне Европе оштро жалиле у последњој деценији.
Борба за храну се сада пребацује на јединствено тржиште хране која се продаје на велепродајном нивоу, или, како произвођачи намеравају, да производи који се продају у једној земљи остану у тој земљи.
Њихов циљ може бити да спрече продавце прехрамбених производа да купују производе тамо где је јефтиније да их препродају у богатијим земљама, где би брендови могли да наплате више за њих.
Адријансенс указује на то да су холандски супермаркети ограничени на куповину од одређених велетрговаца и да не могу да купују од јефтинијих добављача у Немачкој.
Холандска министарка економије рекла је да жели да оде даље са "забраном дискриминације у ЕУ" за међусобну трговину која би се позабавила таквим територијалним ограничењима у снабдевању.
Адријансен је добила подршку осам других земаља на састанку прошле недеље за нова правила која спречавају трговце и продавце да спрече супермаркете да набављају робу тамо где је најјефтинија.
Европско удружење брендова каже да цене одражавају локална правила и трошкове за паковање, транспорт и порезе, а истичу да су трговци на мало задужени за одређивање цене коју потрошачи плаћају и уживање у тржишној моћи која им омогућава да неким купцима наплаћују више.
"Различита правила и даље постоје у земљама које треба проценити, као и различите економске ситуације, укључујући куповну моћ потрошача", наводи се у саопштењу.
