Наставник, трговац, поштар и кројач укупно месечно у просеку зараде као један програмер. Запослени у сектору информационих технологија су, према последњим подацима Републичког завода за статистику, у марту примили око 289.450 динара. За њихову плату, наставник ради три месеца, а продавац више од четири месеца.
После запослених у сектору рачунарског програмирања, највеће плате имају радници у производњи дуванских производа који месечно зараде око 80.000 динара мање од њих, односно око 208.895 динара. У врху по примањима су и научници са просеком од 205.547 динара, док су контролори лета, пилоти и стјуардесе на четвртом месту и имају око 192.074 динара. Пети по висини примања су запослени на експлоатацији сирове нафте са просечном платом од око 183.692 динара.
Милош Турински из "Инфостуда" каже за РТ Балкан да плате најбољих стручњака у информационим технологијама доприносе овако високом просеку за овај сектор, али и да значајно доприносе висини републичког просека.
"Почетничке позиције, опет у зависности од технологије којом се баве иду негде од 800 евра. То је почетна плата коју могу да очекују, али зарада расте спрам знања, искуства, доприноса и година стажа. Медиори имају, по нашим подацима, око 1.700 евра. Постоје и заиста високе зараде, а највеће су на Новом Београду, где има и највише ИТ компанија. Зараде сениора, софтвер инжењера, по неким нашим сазнањима, иду и до 8.000 евра", наводи Милош Турински.
Просечна нето зарада у Србији је у марту била 96.913 динара, док је медијална нето зарада износила 72.979 динара, што значи да је 50 одсто запослених остварило зараду до наведеног износа, односно да за програмерску плату раде минимум четири месеца.
Економиста Драгован Милићевић каже да је просечна плата више политички него економски параметар и да, према његовој анализи, готово 70 одсто оних који примају доходак имају испод просечне зараде.
"Оцена стандарда је и медијална зарада, а она је тренутно испод 73.000 динара. То значи да 50 одсто оних који примају неки доходак примају мање од тога, а то је 1,2 милиона запослених. Права слика статистичких величина јесте да потрошњу генерише 600.000 до 700.000 примаоца дохотка плус они који остварују значајне добити од капитала или имовине", каже Милићевић за РТ Балкан.
Када је у питању званична статистика о просечним зарадама и стандарду становништва, он подсећа на латинску изреку која гласи да треба све читати, али не и свему веровати.
Републички завод за статистику је недавно објавио и податке по секторима делатности, према нивоима квалификације, а у обрачун су узете просечне плате из септембра 2023. године. Када се висина примања преточи у проценте ситуација је следећа – чак 24,3 одсто запослених у Србији зарађује мање од 45.000 динара, док 19,4 одсто прима плату до 60.000 динара, а још 20,4 одсто мање од 80.000 динара.
Између 80.000 и 100.000 динара заради 15,6 одсто радника у Србији, док је најмање оних са највећим примањима. Више од 100.000, а мање од 120.000 динара добија 7,2 одсто запослених.
Оних за које плата од 1.000 евра више није недостижна има свега 13,1 одсто. Више од 120.000 динара добија 5,3 одсто запослених, док плату већу од 150.000 динара има 3,5 одсто запослених у Србији. Највеће зараде, изнад 200.000 динара прима свега 4,3 одсто запослених.