Забрана руске нафте: Америци профит, Европи слом

Сутра ступа на снагу забрана Европске уније на увоз руске нафте морским путем. Осим тога, ЕУ, земље Г7, односно САД, Канада, Велика Британија, Јапан и Аустралија, договориле су се у петак да ограниче цену црног злата из Русије на 60 долара по барелу. И тај лимит би требало да се примењује од 5. децембра или, како су саопштили, врло брзо након тога.

Русија остварује велики профит од извоза енергената, а Запад путем ових мера покушава да је сломи смањујући јој те приходе, пишу "Вечерње новости".

Од сутра забрана увоза руске нафте морским путем

Са истом намером од 5. децембра уследиће наредни корак ЕУ, а то је забрана на увоз руских нафтних деривате.

Међутим, насупрот прокламованим циљевима Запада, финансије Русије су и даље стабилне, они не стрепе од хладне зиме, док у европским земљама цене енергената дивљају гурајући инфлацију, а владе припремају становништво на могуће несташице струје и поручују им да у становима носе дебеле џемпере и смање потрошњу.

Поставља се питање ко у том енергетском и економском рату добија, а ко губи?

Светски аналитичари сматрају да ће и нафтни ембарго и лимит цене довести до поскупљења црног злата на берзама. Више цена омогућава Русији да и са мање продатих количина остварује профит. Она се сада окреће азијском тржишту и тамо планира јефтинију сировину.

Кина је сада први купац руске нафте, а Индија трећи. Од фебруара је Брисел, под притиском САД, донео осам пакета санкција, а ускоро се очекује и усвајање деветог. Ипак, уместо жељеног кажњавања Русије, бумеранг се враћа Европи урушавајући њену економију. Тако је Стари континент постао највећа жртва политике санкција, док, с друге стране, САД увећавају профит.

Бриселски портал "Политико" оцењује да девет месеци од почетка сукоба у Украјини, Владимир Путин почиње да ломи Запад. Европски званичници, како наводи портал, бесни на администрацију Џозефа Бајдена због високих цена гаса, продаје оружја и трговине. Оптужују Американце да су зарадили богатство од рата, док земље ЕУ трпе.

Јефтина енергија је брзо постала огромна конкурентска предност за америчке компаније.

Цене енергената нису ограничаване ни у доба Хладног рата

Предузећа планирају нове инвестиције у САД или чак премештају своја постојећа из Европе у Америку. Јефтинији енергенти и Кину чине привлачнијим за улагања.

Међународна агенција за енергетику сматра да ће након ступања на снагу нафтног ембарга против Русије, ЕУ морати да надомести око милион барела нафте дневно и око 1,1 милиона тона нафтних деривате. Како аналитичари немачке Комерцбанке процењују, те количине ће ускоро морати да набављају негде другде, при чему се понуда нафте која није руска неће повећати. Забрана увоза и лимит на цену, сматрају немачки експерти, поново ће подићи цену "брента" у наредним недељама на 95 долара по барелу.

Многи аналитичари предвиђају веће цене нафте у 2023. години, а највиши ниво је прогнозирао "Голдан Сакс" од 110 долара по барелу. У петак са америчком нафтом трговало се по цени од око 80 долара по барелу, док се европски "брент" продавао за око 86 долара, а руски "урал" за око 64 долара.

У петак је цена гас ана америчком тржишту била око 219 долара за хиљаду кубних метара, а ЕУ 1.300 долара. Када скаче цена гаса, поскупљује и струја, а плаво гориво је и покретач индустрије.

Помоћник директора Сектора за стратешке анализе Приведне коморе Србије Бојан Станић сматра да Европа губи конкурентност, јер су њене цене веће него у Америци и Азији. Тако ЕУ смањује зависност од Русије, али повећава од САД.

Америка је имала велике приходе од извоза скупог течног природног гаса (ЛНГ) у Европу. Цене енергената ће остати високе и убудуће и биће јагма за течним гасом.

Америчка агенција Асошијетед прес оцењује да највећи утицај ембарга за ЕУ неће доћи у понедељак, већ 5. фебруара, када на снагу ступи забрана увоза нафтних деривате.

Стручњаци већ извесно време упозоравају да ће то довести до мањка дизела на европском тржишту и поскупљења. АП наводи да ЕУ и даље има много аутомобиле на дизел, а гориво се такође користи и за транспорт робе, као и за покретање пољопривредних машина.

Брисел казнио и Србију

Брисел је ембарго на увоз руске нафте морским путем, који ступа на снагу сутра, наметнуо и Србији. Тиме је практично и нашој земљи увео санкције и задао ударац, јер нас је приморао да купујемо скупље црно злато на трђишту.

НИС ће куповати нафту из других извора, али неће више моћи да увози руски "урал" који је јефтинији. Мађарској, Словачкој, Чешкој и Бугарској је дозвољено да купују руску нафту, а Хрватска је, такође, изузета из пакета санкција и може увози вакуумско гасно уље из Русије које јој је неопходно за производњу дизела.

Наша земља неће моћи да увози дизел из Мађарске, јер се добија прерадом руске нафте, засад није познато да ли је од 5. децембра или од 5. фебруара.