Удео злата у глобалним резервама расте, популарност долара пада

Централне банке развијених економија очекују да ће удео злата у глобалним резервама порасти на рачун америчког долара.

Скоро 60 одсто централних банака богатих земаља верује да ће удео злата у глобалним резервама порасти у наредних пет година, у односу на 38 одсто испитаника прошле године, према годишњем истраживању које је спровео Светски савет за злато.

Око 13 одсто развијених економија планира да повећа своје залихе злата у наредној години, у односу на око осам одсто прошле године. "Богате" банке сада следе вођство централних банака тржишта у развоју, које су биле главни купци злата од глобалне финансијске кризе 2008. године.

У међувремену, растући удео напредних економија - 56 процената, у односу на 46 процената прошле године - такође сматра да ће удео долара у глобалним резервама пасти у наредних пет година. Међу централним банкама тржишта у развоју, 64 одсто дели ово мишљење.

Потражња за златом, до које долази упркос наглом порасту цене жутог метала, последица је покушаја централних банака да "диверзификују" своја улагања у алтернативе валуте и средства, нарочито након што су САД употребиле долар као оружје у санкцијама против Русије, пише "Фајненшел тајмс".

Главни разлози које централне банке наводе за држање злата су његова дугорочна вредност, учинак током кризе и његова улога ефикасног диверзификатора.

У међувремену, удео долара у глобалним девизним резервама пао је са више од 70 процената у 2000. на око 55 процената прошле године, према истраживању ММФ-а од овог месеца.

Иако је кинески јуан остварио одређене добитке као резервна валута, његов удео у глобалним резервама пао је са 79 процената прошле године на 59 процената ове године, наводи ФТ.