Помама за златом се наставља: Које земље купују највише полуга и зашто?

Централне банке су прошле године наставиле да купују злато жестоким темпом. Према подацима Светског савета за злато, годишња потражња била је пет одсто мања у односу на веома јаку 2022. годину, али је са укупно продатих 4.448 тона била и даље изузетно велика. Инвестиције у златне полуге и кованице су се незнатно смањиле, за око три одсто у односу на претходну годину.

Кина је током прошле године била убедљиво најактивнија када је у питању куповина злата. Снабдевање су драстично повећали и Сингапур и Пољска.

Највеће светске резерве злата имају Сједињене Америчке Државе, које према последњим информацијама располажу са 8.133 тоне. Након њих, највише злата поседује Немачка, која располаже резервама са око 3.352 тоне. Следе Италија са 2.451 тоне и Француска са 2.436 тона. У првих десет земаља света по резервама злата су Русија са 2.333 тоне, Кина са 2.235, Швајцарска са 1.040 тона, Јапан има 84, Индија 804, док Холандија располаже са 612 тона злата.

"У последње две године можемо рећи да су највећи купци инвестиционог злата државне банке. Они су интензивно кренули да купују злато с обзиром да виде шта се дешава у свету. Свака држава има своје девизне и златне резерве. Кина је држава са највећим укупним резервама. То је тако, јер је Кина и највећи извозник, али је прошле године дошло и до "пуцања" тржишта некретнина, неке изузетно велике компаније су пропале и људи су због тога преусмерили капитал у инвестиционо злато. У Кини конкретно је дошло до проширења тржишта, да не купује све више само кинеска држава, већ и грађани као физичка лица", каже за РТ Балкан Георги Христов, из компаније "Тавекс злато и сребро".

Златна грозница тресе централне банке: Долар све више губи свој сјај

Он објашњава да државе купују инвестиционо злато за случај да се деси нека слична ситуација као између Русије и Украјине.

"Можете имати неке резерве новца, али ако вам уведу санкције или неке друге забране, ви имате резерве које нисте у могућности да искористите и да у некој потенцијално тешкој ситуацији помогнете својој држави и грађанима. Са златом је другачије и то је разлог да државе улажу у инвестиционо злато. На првом месту је сигурност, а на другом и велика слобода, јер знају да је све код њих и да не зависе од банкарског система", указује Георги Христов.

Он напомиње да су од 2017. и 2018. многе државе почеле да повлаче своје златне резерве из иностранства.

"То је још један знак да на глобалном нивоу долази до несигурности и да државе хоће да буду спремне за неку потенцијално лошу ситуацију, да златне полуге не држе у Швајцарској или Немачкој, већ у својим сефовима. Русија, такође, повећава стално своје златне резерве и то јој даје неку сигурност са стране, због свих ограничења и санкција", напомиње Христов.

Злато није било овако скупо последњих шест месеци: Унца више од 2.000 долара

Он каже да су Кина и Русија највећи продавци инвестиционог злата, док Швајцарска рафинише око 70 одсто злата које се производи у свету. У њиховим ливницама се злато претвара у полуге које државе после чувају.

"Цена злата је на крају прошле године била 2.078,4 долара, што је највиша цена на затварању икада забележена у једној години и донела је принос од 15 одсто током целе године. Просечна цена злата у 2023. такође је била рекордно висока од 1.940 долара, осам одсто више него у 2022. години", према подацима Светског савета за злато.

Потражња за златом у четвртом кварталу 2023. била је 1.150 тона, осам одсто изнад петогодишњег просека. Годишња производња рудника износила је 3.644 тоне, што је 1% више у односу на претходну годину, али испод рекордног нивоа постављеног у 2018.

Србија има око 40 тона злата

Вицегувернер Народне банке Србије (НБС) Никола Драгашевић изјавио је недавно да су девизне резерве Србије на крају октобра износиле рекордних 24,4 милијарди евра и да централна банка има и рекордне резерве злата од 39,5 тона које су између 2,3 и 2,4 милијарде евра.

"Посебно динамичан раст тих златних резерви забележен је у претходних 11 година и оне су повећане 2,5 пута количински, а готово четири пута у вредности с обзиром да су 2012. оне износиле око 0,6 милијарди, а сада износе 2,4 милијарде евра", рекао је вицегувернер.

Анализа РТ Балкан: Шта значи рекордан ниво девизних резерви и где Србија чува своје злато?

Драгашевић је навео и податак да Србија сада има више од 3.000 полуга злата, док је 2012. у трезорима НБС било свега нешто изнад 1.000 полуга.

Према његовим речима, централна банка Србије је у претходних 11 година повећала своје златне резерве на међународном тржишту, али и из домаће производње. Вицегувернер је додао и да потражња за златом на глобалном нивоу, последњих година расте, јер је, како истиче, злато добар чувар вредности и да у инфлаторним периодима тај племенити метал добија на значају, односно на својој вредности.