Централне банке богатих земаља све више дају предност злату у односу на амерички долар, пратећи тако економије у развоју, које су после глобалне финансијске кризе 2008. биле главни купци. Потражња за златом, до које долази упркос наглом порасту цене жутог метала, последица је покушаја централних банака да преусмере своја улагања у алтернативне валуте и средства, нарочито након што су САД употребиле долар као оружје у санкцијама против Русије.
Међународни монетарни фонд (ММФ) је саопштио да је удео долара у глобалним девизним резервама пао са више од 70 процената у 2000. на око 55 процената прошле године, а стручњаци сматрају да ће се пад поверења у америчку валуту наставити.
Годишње истраживање које је спровео Светски савет за злато показало је да чак 60 одсто централних банака развијених економија очекује да ће удео злата у глобалним резервама у наредних пет година порасти на рачун долара. Тај податак показује да опада поверење у долар, јер је лане 38 одсто испитаника предност дало злату, а сада готово дупло више.
Берзански аналитичар Бранислав Јоргић каже за РТ Балкан да неколиког година уназад Кина и Русија интензивно купују злато и да своје резерве пребацују из основних валута, односно да напуштају долар.
"Разлог повећане куповине и стварања златних резерви је превентивно деловање с обзиром да се усталила пракса замрзавања девизних средстава појединаца и држава које САД сматрају неподобнима. Да би то избегле, државе траже алтернативу америчкој валути и резерве држе у злату", објашњава Јоргић.
Цена злата дигла резерве НБС
Берзански аналитичар указује да оно што се дешава Русији није преседан и подсећа да постоји историја блокирања средстава из политичких разлога, јер је и "Србија била жртва такве једне политике деведесетих година, када су нашој држави била блокирана средства".
"Злато може да се чува у земљи и све земље које страхују од потенцијалних политичких санкција те врсте настоје да држе злато код себе. То ради и Србија. Наша земља је последњих година купила значајне количине и у тој трансакцији је профитирала, јер га је купила по нижим ценама од оних које су тренутно на тржишту", наводи Јоргић.
У Народној банци Србије кажу да су бруто девизне резерве НБС на крају маја
износиле 25.157,1 милион евра, што је највиши ниво од 2000. године, од када се прате подаци на овај начин. У односу на крај априла повећане су за 27,9 милиона евра.
"На повећање девизних резерви утицао је и позитиван нето ефекат тржишних фактора у износу од 16,6 милиона евра, који је у највећој мери резултат раста цене злата за око 1,8 одсто, док је у супротном смеру деловало слабљење долара у односу на евро за око 1,1 посто на међународном тржишту", објашњавају у НБС.
Бранислав Јоргић каже да је основни мотив за увећање златних резерви то што Америка долар користи као политичко средство против одређених држава.
"Оне се бране на тај начин што излазе из долара и улажу у злато. Интересантно је да и појединци имају све веће поверење у инвестиционо злато и желе тако да сачувају вредност своје имовине. Појачано штампање долара и евра, које је било врло интензивно уназад, три или четири године, утицало је на инфлацију, а инвеститори се од ње бране тако што улажу средства у инвестиционо злато. Сви се генерално у кризним ситуацијама ослањају на злато", напомиње берзански аналитичар.
Георги Христов, из компаније "Тавекс злато и сребро", објашњава да државе купују инвестиционо злато за случај да се деси нека слична ситуација као између Русије и Украјине.
"Можете имати неке резерве новца, али ако вам уведу санкције или неке друге забране, ви имате резерве које нисте у могућности да искористите и да у некој потенцијално тешкој ситуацији помогнете својој држави и грађанима. Са златом је другачије и то је разлог да државе улажу у инвестиционо злато. На првом месту је сигурност, а на другом и велика слобода, јер знају да је све код њих и да не зависе од банкарског система", указује Георги Христов.
Он каже да су последње две године највећи купци инвестиционог злата државне банке. Напомиње да су од 2017. и 2018. многе државе почеле да повлаче своје златне резерве из иностранства.
"То је још један знак да на глобалном нивоу долази до несигурности и да државе хоће да буду спремне за неку потенцијално лошу ситуацију, да златне полуге не држе у Швајцарској или Немачкој, већ у својим сефовима. Русија, такође, повећава стално своје златне резерве и то јој даје неку сигурност са стране, због свих ограничења и санкција", напомиње Христов.
Он каже да су Кина и Русија највећи продавци инвестиционог злата, док Швајцарска рафинише око 70 одсто злата које се производи у свету. У њиховим ливницама се злато претвара у полуге које државе после чувају.
Кина купила највише злата
Централне банке су прошле године наставиле да купују злато жестоким темпом. Према подацима Светског савета за злато, годишња потражња била је пет одсто мања у односу на веома јаку 2022. годину, али је са укупно продатих 4.448 тона била и даље изузетно велика. Кина је током прошле године била убедљиво најактивнија када је у питању куповина злата. Снабдевање су драстично повећали и Сингапур и Пољска.
Највеће светске резерве злата имају Сједињене Америчке Државе, које према последњим информацијама располажу са 8.133 тоне. Након њих, највише злата поседује Немачка, која располаже резервама са око 3.352 тоне.
Следе Италија са 2.451 тоне и Француска са 2.436 тона. У првих десет земаља света по резервама злата су Русија са 2.333 тоне, Кина са 2.235, Швајцарска са 1.040 тона, Јапан има 84, Индија 804, док Холандија располаже са 612 тона злата.