Нова финансијска криза на помолу? Скривени дуг од 65 билиона долара изазива забринутост

Шездесет пет билиона долара - колико износи дуг који држе неамеричке институције путем валутних деривата - је огромна цифра, више од два и по пута већа од целокупног тржишта америчког Трезора, највећег на свету. То је 14 одсто вредности све финансијске имовине на глобалном нивоу, према подацима Банке за међународна поравнања (БИС).

Тих 65 билиона је такође вредност скривеног дуга у доларима који није евидентиран у билансима неамеричких банака и банака у сенци, од јуна ове године, наводе из БИС-а, централне банке централних банака. Брзо расте, скоро се удвостручивши од 2008. године.

Тај дуг представља ризик за глобални финансијски систем, пише "Блумберг".

У документу под насловом "Огроман, скривен и све већи", БИС наводи да недостатак информација отежава креаторима политике да предвиде следећу финансијску кризу. Посебно су изразили забринутост због чињенице да дуг остаје неевидентиран у билансима стања због рачуноводствених конвенција.

Девизне размене биле су жариште током глобалне финансијске кризе 2008. и пандемије 2020. године, када је стрес финансирања у доларима приморао централне банке да помогну клијентима.

Да би био осигуран, дуг је покривен еквивалентном количином "чврсте валуте".

Примера ради, холандски пензиони фонд купује имовину у САД. Као део трансакције, често ће мењати евре за доларе. Затим, када се затвори, фонд ће отплаћивати доларе и примати евре. Током трговине, обавеза плаћања се евидентира ванбилансно, што БИС назива "слепом тачком" у финансијском систему.

У банкарској индустрији та размена девиза зове се "валутни своп", односно уговор две стране за размену токова новца различитог порекла на одређени временски рок. Управо та "непрозирност" свопа и ванбиласних обавеза ставља креаторе политике у неповољан положај, сматрају истраживачи БИС-а.

"Није јасно колико је аналитичара свесно постојања великих ванбилансних обавеза", написали су. "У временима кризе, успостављање несметаног тока краткорочних долара у финансијском систему, односно размена девиза између централних банака, је 'у магли'".

Централне банке су пронашле начине да управљају потражњом за доларима у временима стреса. Оно што аналитичаре брине је обим размене девиза.

Процењује се да банке са седиштем ван САД носе 39 билиона долара овог дуга – више него дупло од својих билансних обавеза и десет пута више од капитала. Рачуноводствене конвенције захтевају само да се деривати књиже на нето основи, тако да се пун износ укључене готовине не евидентира у билансу стања.

"Постоји запањујући обим ванбилансног дуга у доларима који је делимично скривен, а измирење девизног ризика остаје тврдоглаво високо", рекао је Клаудио Борио, шеф монетарног и економског одељења БИС-а.

Чињеница да се највећи део овог скривеног дуга дугује банкама је још један подсетник на све веће и мутније везе између традиционалног финансијског система и банкарског сектора у сенци, оцењује "Блумбергов" колумниста Пол Дејвис.

Читав низ недавних мини-криза показао је да су ове везе део разлога зашто су централне банке принуђене да се умешају и стабилизују тржишта државних обвезница и другу имовину када нивои стреса расту.

Ових 65 билиона дуга није скуп директних зајмова или обвезница: то су обавезе отплате по валутним своповима и терминима. Њих обично користе стране банке и инвеститори када желе да купе имовину засновану на доларима као што је обвезница америчког Трезора, наводи Дејвис.

Свопови и термини су у потпуности обезбеђени и тако би требало да буду релативно сигурни за другу страну. Када неко користи своп да позајми доларе, он их заправо плаћа својом валутом и обавезује се да ће доларе продати назад на одређени датум у будућности, најчешће за мање од годину дана.

Проблем настаје када је доларе тешко набавити - посебно зато што "позајмивачи" често користе краткорочне замене за куповину дугорочне имовине. Примери таквих тренутака су почетак пандемије ковида у марту 2020. или врхунац финансијске кризе 2008-2009. Глобални притисак на доларе оставио је стране власнике доларске имовине да се муче да пронађу средства која су им потребна; у супротном би били приморани да брзо продају добру имовину, додатно убрзавши спиралу пада цена.

Током 2020. и 2008. године, Федералне резерве су користиле масивне линије за размену валута са другим великим централним банкама како би извукле доларе у свет и смириле хаос. Али пошто су ови токови скривени ван биланса стања, нико заиста не зна где на свету може да пронађе сав тај дуг за девизне размене и терминске обавезе.