Берлинска "темпирана дужничка бомба" пред пуцањем?

Берлин је познат по неким од најиздашнијих социјалних програма у целој земљи, и многи немачку престоницу виде као пример прогресивне политике коју треба примењивати и другде. Постоје, међутим, неке велике замке.

Берлин има користи од богатијих области Немачке, са новцем пореских обвезника који се усмерава у Берлин са рачуна држава као што су Хесен или Баварска. У ствари, само Баварска уплаћује до девет милијарди евра у државни буџет, док Берлин узима 3,6 милијарди евра, пише конзервативни мађарски портал "Ремикс". Ове исплате су делимично повезане са економским проблемима Берлина и других источнонемачких држава након краја комунизма који је изазвао велики економски шок у источној Немачкој у то време.

Овај новац, делимично, помаже Берлину да пружи својим становницима бесплатне вртиће и школе заједно са бесплатним оброком у школи. "Приуштити" је термин који се користи олако, јер се град тренутно налази на темпираној бомби дуга у износу од 66 милијарди евра, и без показатеља да се он смањује. Од 2019. до 2021. године, укупан ниво дуга је порастао за 8,3 милијарде евра, што је пораст од 13 одсто.

Критичари истичу да о "луксузу" у којем становници Берлина уживају, попут бесплатног дневног боравка за децу, становници других немачких држава могу само да сањају, чак и ако становници тих држава плаћају берлински "бесплатни ручак".

Берлинска карта за јавни превоз је такође најиздашније субвенционисана карта за превоз у Немачкој. И даље кошта само девет евра за сиромашне и 29 евра месечно за све остале. Трошкови ће бити субвенционисани пакетом помоћи у вредности од три милијарде евра, при чему пакет такође нуди заштиту од деложације станара и додатну накнаду за енергенте.

"Берлин је била прва савезна држава која је договорила свеобухватни пакет помоћи од три милијарде евра, укључујући карту од 29 евра за свакога, карту од девет евра за сиромашне, замрзавање станарине за општинске станаре, даљу енергетску помоћ и заштиту од несолвентности за посао", наводи новинар "Тагешпигела" Јулиус Бечка.

Међутим, у одговору др Питера Таубера, бившег државног секретара парламента и члана Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), иронично је речено да ће становници Хесена "радо да плате..."

Градоначелница Берлина, Франциска Гифи, је на критике рекла да други градови једноставно "завиде" на великодушним програмима Берлина.

"Звучи као да (они) завиде Берлину! Хесен је могао да покрене такав пакет помоћи", рекла је она. Градоначелница каже и да њен град расте брже од Баварске, а већи приходи од пореза због инфлације значе да град враћа становницима.

По глави становника, Берлин је најзадуженија држава у целој Немачкој, са 17.000 евра по особи, док остатак Немачке у просеку дугује 7.700 евра. Берлин је постигао одређени напредак у отплати својих дугова; на пример, 2018. године дуг је пао испод 60 милијарди евра први пут после више година, али су ковид и ситуација у Украјини довели до огромног повећања дуга.

Уз то, наводи "Ремикс", аргумент Берлина да је то што је некада био у Источној Немачкој, разлог за његове огромне нивое дуга "не држи воду". Дрезден, на пример, који се налази у Саксонији, имао је најнижи ниво дуга од било ког немачког града у целој земљи, како на истоку тако и на западу, од само 1.478 евра по особи.

У одбрану Берлина

Они који бране берлинске програме указују на њихову широку друштвену корист. За разлику од потрошње на војску, опере или филмске пројекте, увођење бесплатних дневних боравака и ручка за ђаке има широку корист за целокупно становништво, подстиче формирање породице и даје становницима конкретне примере како се њихови порези користе, чак и ако су ти порези делимично пренос богатства из других, богатијих немачких држава.

Ипак, берлински проблеми са дугом не нестају, а како тензије расту због растуће инфлације и цена енергената, великодушни социјални програми града могли би да изазову све више критика.