Министар унутрашње и спољне трговине Томислав Момировић је изјавио да је Споразум о слободној трговини са Кином, који је недавно ступио на снагу, прилика која се не сме пропустити да се кроз доступност кинеског тржишта, подигне сточни фонд.
Споразум о слободној трговини са Кином је ступио 1. јула. Из Србије се сада по повлашћеном приступу извози 10.412 производа, а из Кине у Србију 8.930.
Томислав Момировић је рекао да је српски извоз у Кину од 2012. године значајно порастао - тада је био шест милиона, 2013. седам милиона, док је прошле године прешао милијарду и 200 милиона долара.
"Поред индустријских производа, фармацеутских, производа индустрије улепшавања, то је шанса за наше пољопривредне производе, за воће, јабуке, брескве, шљиве, вишње", каже Момировић.
Према његовим речима, прилика која се не сме пропустити је да се кроз доступност кинеског тржишта подигне сточни фонд. Не могу да гарантујем да ћемо ту шансу искористити, али морамо да дамо све од себе да то учинимо. Када се ради о месу, неке царине се, према споразуму, одмах укидају, а друге за пет, када је реч о говедини, и десет година.
Министар сматра да је потребно подићи велике фарме, као и да држава дâ подршку како би се поново подигли моћни узгајивачи на које би се ослонили мали фармери.
Говорећи о производима који су одмах спремни за бесцарински извоз у Кину, Момировић каже да се најдаље отишло са јабукама. Поручује произвођачима да се окрену ка новим, траженијим и профитабилнијим сортама воћа.
"Предност у односу на остатак Европе"
Момировић напомиње да Споразум о слободној трговини са Кином није поклон, већ само једна велика шанса, али и предност у односу на остатак Европе.
"Наши произвођачи имају 10, 15 или 30 одсто предности. Свако ко је у бизнису зна шта значи кад ти неко дâ пет одсто предности, а то конкуренција не може надокнадити", наглашава Момировић.
Наводи да се бесцарински извоз исплати и држави, јер то гарантује нове инвестиције, нова и боље плаћена радна места, више пореза, а то су директно плате за наше полицајце, лекаре, професоре.
Са друге стране, указује на то да се држава одрекла прихода за буџет да би привреди и становништву пружила подршку, да могу јефтиније да купују производе.