Ковачичко наивно сликарство уврштено у Унесково листу нематеријалног културног наслеђа човечансва
Eлемент нематеријалног културног наслеђа Србије Ковачичко наивно сликарство, уписано је данас на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, што потврђује посвећеност Србије очувању нематеријалног културног наслеђа и унапређењу културне разноликости, истовремено указујући на значај националних мањина у Србији и њихов допринос богатству културног наслеђа, саопштило је данас Министарство културе.
Одлуку о упису је донео Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа Унеска на 19. заседању које се одржава у Асунсиону у Парагвају, од 2. до 7. децембра 2024. године.
Ковачичко наивно сликарство је 2012. године уписано у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије, а односи се на знања и вештине сликања и осликавања предмета са израженим приказима народног живота, руралне средине и свакодневнице, које се као особена форма наивне уметности развија у месту Ковачица тридесетих година 20. века.
Из Ковачице сликарство се проширило и на друга места, пре свега у АП Војводини, као што су Падина, Арадац, Војловица, Панчево и друга, а у другој половини 20. века добило је широку националну и међународну видљивост.
Како се истиче у саопштењу, упис Ковачичког наивног сликарства на Унескову Репрезентативну листу, значајно доприноси повећању видљивости нематеријалног културног наслеђа на националном и локалном нивоу, као и међународној промоцији "живог наслеђа" Србије.
Током заседања Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, који чине 24 државе изабране од 180 држава потписница Унескове Конвенције о очувању нематеријалног културног наслеђа, разматра 63 номинација за упис на три листе нематеријалног културног наслеђа.
Србија до сада има уписано пет елемената на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа: Породична слава (2014. године), Коло, традиционална народна игра (2017. године) Певање уз гусле (2018. године), Злакуско лончарство (2020. године) и Друштвене праксе и знања у вези са припремом и употребом традиционалног пића од шљиве – шљивовице (2022. године).