Уручене Вукове награде: Међу лауреатима Предраг Антонијевић и ОШ "Добросав Радосављевић Народ"

Културно-просветна заједница Србије (КПЗС) уручила је данас Вукове награде за 2024. годину заслужним појединцима и установама, на свечаности у Председништву Србије.

Председник жирија, академик Дарко Танасковић је саопштио да су 61. Вукову награду добили редитељ Предраг Антонијевић, уметнички фотограф Вукица Микача, као и писци Радован Влаховић, Видак М. Масловарић и Милан Мицић.

Вукова награда је на свечаности на Андрићевом венцу уручена и диригенткињи Снежани Деспотовић и професору Филозофског факултета у Нишу Горану Максимовићу.

Добитници су и професор историје српског језика Јелица Стојановић из Црне Горе, директор Народне библиотеке "Стеван Сремац" у Нишу Соња Шуковић и Основна школа "Добросав Радосављевић Народ" из Сремске Митровице.

Једногласну одлуку о добитницима Вукових награда, између 78 предложених кандидата, донео је жири у коме су поред Танасковића били Живорад Ајдачић, Зоран Гутовић, Урош Дојчиновић, Бора Дугић, Селимир Радуловић, Елизабета Ристановић, Драган Стојков и Пеђа Марковић.

У свом обраћању, Танасковић је истакао да је Вукова награда "упркос кризи система вредности у нашем друштву и даље задржала свој углед", да "велики број пријављених радује" и да је бар половина кандидата могла равноправно да понесе признање.

Вукова награда се састоји од дипломе, рад сликара Радомира Стевића Раса, плакете са ликом Вука Караџића, рад вајара Небојше Митрића, новчаног износа за појединце или дара у виду уметничке слике, књига и сличног.

Председник КПЗС Зоран Аврамовић је саопштио да је Изузетна Вукова награда за 2024. годину припала глумцу Александру Берчеку, коме ће бити уручена накнадно, академику Драги Бранковићу и оперском уметнику Жељку Лучићу.

На предлог жирија, Извршни одбор КПЗС је уручио Изузетну Вукову награду и професору Факултета политичких наука Драгану Симеуновићу и Модерној галерији из Ваљева.

Захваливши се у име свих награђених, Симеуновић је нагласио да "нема културног, ни просветног ствараоца у српском духовном простору који не прижељкује" Вукову награду.

"Награда представља огромну нематеријалну вредност и снажан подстицај како за награђене, обавезујући их да и даље стварају и постижу изузетне резултате, тако и за оне који стреме овој награди", рекао је Симеуновић.

У поздравном обраћању, генерални секретар КПЗС Ајдачић је подсетио да је реформатор српског језика Вук Караџић преминуо 7. фебруара 1864. а да је сто година касније установљена Вукова награда.

Ајдачић је навео да Вукову награду додељују "за изузетан допринос развоју културе у Србији и на свесрпском културном простору", и да је то "једно од највећих признања у српској култури, уметности, просвети и науци".

Министар без портфеља Ђорђе Милићевић је истакао да је додела одржана на "месту које симболизује државност и саборност".

Према његовим речима, осим одавања признања заслужнима, Вуковом наградом се још једном истиче "значај јединства, вредности која нам је као народу увек била кључна у најтежим, али и најуспешнијим тренуцима историје".

Нагласивши да Вукова награда подсећа на важност очувања језика, културе и идентитета српског народа, Милићевић је додао да "јединство и саборност остају наш најважнији циљ".