Ко је подобан, а ко није неутралан: Опера Шостаковича отвара сезону у Миланској скали

Вест звучи као из рубрике "Веровали или не": Миланска скала нову сезону почиње вечерас и то опером "Леди Макбет из Мценског округа" руског композитора Дмитрија Шостаковича. Очекивано, ову информацију западни медији дочекали су као изненађење, готово ритуално наглашавајући да је дело било забрањено у Совјетском Савезу. 

Кијев доживео фрас: Ана Нетребко наступа у лондонској Краљевској опери

Заиста, откуд руски композитор у опери која је била пионир у протеривању руских уметника 2022, те је, примера ради, отказала све наступе оперске певачице Ане Нетребко, јер није недвосмислено осудила СВО? Агенција Ројтерс ово чудо објашњава проналаском елемента цензуре и сукоба са властима у Шостаковичевој биографији, па, како би ово "искакање" уклопили у русофобни наратив, нашироко објашњавају како је ремек-дело скоро три деценије било склоњено из совјетских репертоара.

Из медијских извештаја се чини као да је Миланска скала пажљиво испланирала како да заобиђе критику Европе која воли да мрзи Русију, па се у образложењима истиче и да опера промовише женска права, подсећа да је Шостакович био у сукобу са Стаљином, занемарујући чињеницу да је његова музика у Русији данас слављен канон, а композитор национални класик.

"Отварање сезоне овом опером представља омаж једном гиганту 20. века и делу које је претрпело превише година забране", објаснио је главни диригент Скале Рикардо Шаљи.

Пушкинови споменици на удару Кијева: И песника из 19. века сматрају колонизатором

Који год да су пориви, улазнице за вечерашњу премијерну представу су распродате. А Шостаковича ће слушати 2.000 људи и донеће Миланској скали приход од 2,8 милиона евра, јер цене карата коштају и до 3.200 евра.  

У самој Русији, Шостакович је далеко од контроверзе. Он је стуб националног музичког наслеђа, један од најизвођенијих композитора у државним и регионалним филхармонијама, композитор чије симфоније и квартети чине стандард академског образовања, аутор чије се дело препознаје као неодвојиво од историјског искуства земље.

Дакле, у Русији Шостакович је институција, на истом нивоу са Рахмањиновом и Прокофјевим, а не дисидент или симбол отпора. Његов опус се изводи, снима, објављује и проучава без идеолошких нијанси које Запад упорно покушава да му припише.

Када Миланска скала вечерас отвори сезону Шостаковичем, то ће свакако бити признање величини композитора. Али начин на који се то представља, кроз стално подсећање на старе сукобе са Стаљином, док се савремена руска култура систематски маргинализује, открива парадокс: за данашњи Запад, прихватљив је само руски уметник који се може уклопити у политичку причу о репресији и жртви.