
Аи Вејвеј о Кини, Европи и илузијама Запада: Загрли отаџбину и гледај у свет

"Загрли отаџбину и гледај у свет" - том Маовом доктрином, којом су васпитаване генерације младих у Народној Републици Кини, и данас се, судећи по речима једног од најпознатијих кинеских уметника, води добар део кинеског друштва. Управо тим речима Аи Вејвеј објашњава начин на који Кинези посматрају себе, свет и сопствено место у глобалним токовима.

У опширном интервјуу који је дао за "Берлинер цајтунг", Аи Вејвеј говори о свом првом повратку у Кину после десет година, о поређењу Кине и Европе, Трамповим царинама, украјинско-руском сукобу и о томе зашто се Кина, за разлику од Запада, не оптерећује сопственом историјском мисијом.
Ко је Аи Вејвеј и зашто је његов повратак домовини важан
Аи Вејвеј важи за најпознатијег савременог кинеског уметника и једног од глобално најутицајнијих критичара ауторитаризма. Син је славног песника Аја Ћинга, који је 1957. проглашен "десничарским скретничарем" и прогнан у забачене провинције, где је породица годинама живела у крајњој беди. Сам Аи је био притваран, држан у кућном притвору, остајао без пасоша, а његов атеље код Пекинга је 2018. срушен по налогу власти.
Кину је напустио 2015. и живео у егзилу, углавном у Немачкој. У земљу се вратио крајем 2025. први пут после деценије – не из политичких разлога, већ, како наглашава, због породице. Мајка му има 93 године, а желео је да и његов син упозна породицу и земљу порекла.
"Ако се овај повратак уопште може схватити као порука, онда је то порука о важности породичних веза – као најдубљег израза хуманих вредности", каже Аи.
Кина и Европа: Топлина насупрот бирократији
Једна од најупечатљивијих линија интервјуа јесте поређење свакодневног живота у Кини и Европи. Вејвеј Пекинг описује као град светлости, отворености и људске блискости, чак и зими, док Немачку види као хладно, рационално и дубоко бирократизовано друштво.
"У Немачкој ме за десет година готово нико никада није позвао у свој дом", каже Аи, додајући да су у Кини обични људи из различитих професија стајали у реду само да би га видели или поздравили.
По његовом виђењу, материјални комфор Европе не значи аутоматски и више хуманости. Напротив – осећај скучености, несигурности и административне контроле снажно обележава европску свакодневицу.
Банкарске услуге: Пет минута у Кини, зид у Европи
Посебно илустративан је његов опис односа бирократије према грађанима. У Кини је, како наводи, за мање од пет минута реактивирао стари банковни рачун, без компликација, уз љубазну и ефикасну услугу.
Насупрот томе, у Немачкој су му банковни рачуни затварани више пута и то не само њему, већ и његовој партнерки. У Швајцарској му је чак одбијено да уопште отвори рачун у највећој банци у земљи, док су друге касније раскидале сарадњу без јасног објашњења.
"Ти процеси су често ирационални и психички исцрпљујући", указује, додајући да су бирократске препреке у Европи "најмање десет пута веће" него у Кини.
Трампове царине и сукоб у Украјини
Говорећи о глобалним темама, Аи Вејвеј наводи да кинеско друштво Трампову царинску политику доживљава као апсурдну и супротну основама капитализма. Кинези, прича, сматрају да ће цену таквих мера на крају платити амерички порески обвезници, а не Кина.
Што се тиче сукоба у Украјини, истиче да је доминантан став у Пекингу у складу са званичном политиком – до сукоба није смело да дође, уз саосећање са страдањем обичног народа.
Без опсесије глобалном улогом
За разлику од Запада, Кина се, према његовим речима, не оптерећује сопственом "историјском мисијом". Кинези су свесни да се њихова земља удаљила од епоха понижења и потчињености, али су пре свега фокусирани на побољшање сопственог живота.
"Кина никада није била земља која жели да се шири, али неће правити компромисе када је реч о достојанству и националном поносу", каже Аи Вејвеј.
У том споју Маове старе максиме - окренутости свету, али укорењености у сопственој земљи – види кључ разлике између кинеског и европског погледа на савремени свет.




