Култура
У Банском двору у Бањалуци отворена изложба "Култура Срба у Сарајеву 1468. до 1941. године"
Министар културе Никола Селаковић је указао да историја Срба у Сарајеву показује колико је очување идентитета темељна претпоставка опстанка једног народа, посебно "на овом турбулентном и трусном простору", а да је представљање публикације и изложбе чин памћења, одговорности и историјске правде
У Банском двору у Бањалуци отворена је изложба "Култура Срба у Сарајеву од 1468. до 1941. године" коју прати и монографија, а поводом заједничког обележавања Сретења–Дана државности Републике Србије и Дана државности Републике Српске .
Министар културе Никола Селаковић, који је отворио изложбу, најавио је најавио почетак конкурса "Српка у фокусу".
"То је нешто што ћемо заједнички радити и уверен сам да ће пројеката, као што је ова изложба бити све више, а све ће то сведочити о јединству наше културе. Ми смо један чудан народ, ми можемо да имамо два министра културе а културу само једну", рекао је Селаковић.
Он је указао да историја Срба у Сарајеву показује колико је очување идентитета темељна претпоставка опстанка једног народа, посебно "на овом турбулентном и трусном простору", а да је представљање публикације и изложбе чин памћења, одговорности и историјске правде.
"То је историја испреплетена страдањима и голготама, али уједно и снагом културе памћења која се преносила са колена на колено- некада кроз народну песму, усмено казивање и епско предање, а данас кроз архиве, музеје, библиотеке и научна истраживања, као најјача брана ревизионизму историје и историјских чињеница. Ова изложба, као и монографија представљају трајно сведочанство да су Срби вековима били не само присутни, већ и значајан чинилац културног развоја Сарајева. Истовремено, она јасно показује да је културна баштина тог града нераскидиви део укупне баштине српског народа", нагласио је министар.
Напоменуо је да изложба не износи само предмете, рукописе, иконе и документе него судбину једног народа исписану вековним напорима генерација Срба да опстану, сачувају себе, своје име, своју веру и своје памћење под дугим и суровим туђинским властима.
"Историја Срба у Сарајеву је историја непрестане борбе за опстанак нашег народа у којој се постојало упркос забранама, притисцима, неправдама и покушајима да се избрише идентитет, да се Срби одрекну вере и корена", додао је Селаковић.
Подсетио је да је најчвршће упориште опстанка била Српска православна црква.
"Када је било забрањивано, српско име се чувало у молитви. Када је било потискивано ћириличко писмо, чувало се у књигама и рукописима. Када је било угрожено постојање, чувало се у породици, у слави, у икони и кандилу. Тако су Срби у Сарајеву вековима бранили не само своју веру и културу, већ право да као народ постоје", појаснио је Селаковић.
Он је оценио да је посебан симбол тог вишевековног постојања стара Српска православна црква у Сарајеву на Башчаршији која је, према његовим речима, светиња старија од османског освајања града, преживели сведок векова упркос притисцима туђинске власти и вечити симбол српске истрајности.
Live
