Хиперпродукција или љубав према читању: У Србији за годину дана објављено чак 12.500 наслова

У земљи од 6,6 милиона становника где званично има 38.000 потпуно неписмених и још бар два или три пута толико елементарно писмених (знају да прочитају име или да се потпишу, али нити пишу нити читају) делује невероватно податак да је у једној години објављено 12.470 наслова.

У Србији је 2022. године, према подацима Републичког завода за статистику, објављено 12.470 наслова књига и брошура.

Највећи број књига и брошура објављен је у области лингвистике, филологије и књижевности - 45,2 одсто и у области друштвених наука - 23,6 одсто. Најмањи број издатих издања налази се у области религије и теологије (2,8 одсто), природних наука (2,9), филозофије и психологије (3,6), као и у области археологије, географије, биографије и историје - 3,7 посто.

На српском језику објављено је 86 одсто књига и брошура, док 14 одсто чине издања на другим језицима и вишејезичка издања.

Октобар је већ деценијама месец књиге захваљујући Сајму књига у Београду, који окупља хиљаде издавача, писаца, читалаца. Прошлогодишњи Сајам, одржан после пандемије, имао је 163.616 посетилаца и 416 директних излагача. Ове године, организатори очекују још веће интересовање публике.

Ако је сваки посетилац купио бар једну књигу, стиче се утисак да смо народ који воли да чита. Будимо искрени, у пракси то баш и није тако, али са појављивањем нових издавача којих је све више и који, заједно с ветеранима, раде на младим читаоцима, можда ћемо једног дана и постати. И поред тога, бројка од готово 12.500 наслова делује помало претерано. Са друге стране, страствени читаоци (читатељке махом, бар тако показују истраживања) увек ће сматрати да нема довољно књига и тражити нове.

"С једне стране, велики број објављених књига показује да постоји значајно интересовање читалаца и да књиге још нису изгубиле у трци са ТВ индустријом или друштвеним мрежама. С друге стране, тако велики број нових наслова можда је показатељ смањеног критеријума када је реч о квалитету текстова који се објављују", рекла је за РТ Балкан Мина Кебин, уредница у издавачкој кући "Лагуна", највећој у региону.

"Лагуна" годинама уназад има исти број издања годишње и настоји да читаоцима увек понуди најквалитетнију књижевност из жанрова које објављује.

"Иако су наша издања веома разноврсна и покривају различите читалачке укусе, наш одабир наслова је увек из врха светске продукције", истиче наша саговорница.

"Такође, сваке године објављујемо и реиздања дела класичне књижевности јер сматрамо да и нови нараштаји читалаца треба да стекну класично књижевно образовање, да прошире свој речник, науче како да се лепо изражавају и стекну увид у шири историјски контекст у којем су та дела настајала. Образовање је увек лепше и лакше уз лепу и добру књижевност, сматра Кебин.

Писац и преводилац Горан Скробоња сматра да је 12.500 наслова превише и да се у квантитету губи квалитет.

"Хиперпродукција доводи до тога да у мору објављених књига промакну 'испод радара' неке заиста вредне. Издавачи немају времена да се посвете ни писцима ни новим насловима како би их ваљано представили заинтересованим читаоцима. Не мора баш све што се напише да буде објављено...", истиче Скробоња за РТ Балкан.

Искрено нисам знао да је продукција толико богата. Заправо, да се прецизније изразим - пребогата, каже за РТ Балкан писац и критичар Ђорђе Бајић и додаје:  "У таквој силини књига и писане речи, веома је тешко снаћи се. Нисам стручњак за тржиште књига, али ова бројка ми заиста делује застрашујуће".