Култура
Изложба "Мостови светлости" у Војном музеју: Виђење геноцида из угла уметности
Фокус поставке која пропитује наш однос према култури сећања је на Другом светском рату и страдању српског становништва
У галерији Војног музеја отворена је изложба "Мостови светлости – Избор из Збирке уметничких дела Музеја жртава геноцида" на којој су приказана, како је рекао државни секретар Министарства одбране Немања Старовић, нека најзначајнија дела савременог српског стваралаштва, која су истовремено споменици људских судбина и подсетници на велике трагедије и геноцид.
Поставку "Мостова светлости", која ће моћи да се види до 17. јануара 2024, чини избор од близу стотину уметничких дела из збирке музеја, која су јавно представљена први пут од његовог оснивања 1992. године.
По речима Старовића који је отворио изложбу, она одсликава проблемска места прошлости, с фокусом на Други светски рат и страдање српског становништва, пропитујући наш однос према култури сећања.
На изложби, чији је аутор кустос Музеја жртава геноцида Никола Радосављевић, представљена су остварења Пјера Крижанића, Милорада Ћирића, Пива Караматијевића, Ђорђа Андрејевића Куна, Мајде Курникове, Бранка Шотре, Фрање Мраза, Лазара Вујаклије и Божидара Продановића.
Ту су и дела Милоша Бајића, Зденке Картусове, Виде Јоцић, Миодрага Живковића, Нандора Глида, Исмета Мујезиновића, Љиљане Бурсаћ, Предрага Ђаковића, Симониде Радоњић, Милене Максимовић Ковачевић, Даниеле Фулгоси и других.
Директор Музеја жртава геноцида Дејан Ристић је истакао да се ради о атипичној изложби за његову установу, пошто посетиоци и стручњаци не очекују да се тема геноцида третира из угла уметности, а од стотинак дела која плене снагом и техником "двадесетак носе епитет ремек-дела".
Према његовим речима, изложена су дела која уметнички приказују страдање нашег народа, пред којима посетилац занеми.
Ристић је посебно до сада не излагано истакао дело "Јаме" у ливеној бронзи Нандора Глида (1924–1997), чија је цела породица страдала у холокаусту, а говори о страдању српског народа у Независној Држави Хрватској.
Изложен је и модел споменика на Тјентишту Миодрага Живковића, који једино поседује Музеј жртава геноцида, а централно место на изложби има "Мост светлости" Љиљане Булајић, сачињено од златног пигмента на транспарентној фолији.
Ристић је поменуо као дело које "има посебну поруку и снагу" аутопортрет вајарке Виде Јоцић (1921–2002), која је била у нацистичком концентрационом логору Аушвицу.
Председница Српског историјског друштва Сузана Рајић је оценила да изложба уводи посетиоца у свет уметности и историје где свака црта лица говори више од страница писаног дела.
"Израз патње, унутутрашњег бола, без обзира да ли се ради о женама, деци или војницима, са речима се тешко може дочарати. Осећамо пијетет према жртвама и разумемо бол и патњу", истакла је Рајићева.
Кустос Радосављевић је истакао да је изложба "мало другачији пресек културе, културе сећања, историје и историје уметности" и захвалио уметницима који су дела поклонили или понудили у откуп, додавши да су нека спасавали на различите начине, чак и са црног тржишта.
"Култура сећања задире у све сфере живота, а посебно уметности, и инспирише и вуче људе да се страха и трауме ослободе кроз стваралачки чин", навео је Радосављевић.
Реализовање изложбе су омогућили Министарство културе, Министарство одбране и Фондација Музеја жртава геноцида, а прати је илустрована двојезична српско-енглеска монографска публикација с кустоским текстом и пратећом визуелном документацијом.
