"Српски Руси: Један век руске емиграције у Србији" – драгоцен пример српско-руског пријатељства

Књига "Српски Руси, један век руске емиграције у Србији – наслеђе и поуке из прошлости" новинара и писца Драга Делића описује и анализира један од најважнијих догађаја у историји руског и српског народа у току 20. века: долазак руске емиграције у Србију, односно Kраљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

Избегли Руси оставили су упечатљив траг у просвети, архитектури, здравству, авијацији, грађевинарству, духовном и друштвеном животу у градовима у којима су се доселили. Скоро да нема области у којој нису остварили значајна достигнућа, а уједно су дали и немерљив допринос препороду Србије након Првог светског рата и бројних страдања.

Циљ ове књиге је да отргне од заборава тај јединствен догађај из новије руске и српске историје, да прикаже како су живели и какав су траг оставили руски уметници на развој српске културе, државе и друштва, каже за РТ Балкан аутор књиге Драго Делић.

"На опширан и свеобухватан начин књига представља први и за сада једини осврт на велики пример пријатељства српског и руског народа између два светска рата. Написана је поводом једног века руске емиграције у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, односно Србији. Она представља и осврт не само на чин доласка, о чему се доста говори у књизи, него пружа прави увид у дела која су овде оставили бројни руски уметници на разним пољима, од архитектуре до науке, филма, сликарства, ваздухопловства, на Београдском универзитету", наводи Делић.

Писац истиче да се управо због тог великог доприноса, по оцени неких критичара, ова књига сматра за капитално дело.

"Царски Руси су дошли као мелем на рану разореном српском бићу, а са собом су понели књиге, уметничке предмете, важне породичне реликвије и љубав према домовини", оцењује Делић.

Додаје да је пажња посвећена сећању на велики избеглички егзодус и јединствен пример пријатељства руског и српског народа у најтежим тренуцима историје, а да се штампање ове публикације поклопило са стогодишњицом од завршетка доласка беле емиграције на ове просторе.

"На Београдском универзитету радило је неколико руских академика, који су подигли рејтинг српског универзитета у Европи и свету. Београд је био центар руске емиграције на Старом континенту између два рата, иако је руска емиграција била присутна и у другим земљама нарочито у Француској, Чешкој, Малти", каже Делић.

Такође, указује да нам Руси поново долазе, али и Украјинци, због нових околности и рата, и да према проценама у Београду тренутно живи 150.000 Руса и Украјинаца.

"Историја се понавља после једног века, али нажалост то је последица ратног стања. Сви се они овде друже, лепо се слажу. Опет доприносе, самим тим што је основано око 5.000 фирми и 1.500 предузетничких радњи", закључује Делић.

Уредник и издавач Милан Трпковић каже да је књига пријемчива широј читалачкој публици и да представља водич кроз руску емиграцију на овим просторима, те да је реч о својеврсној енциклопедији Руса и Рускиња који су оставили неизбрисив траг у српској култури и друштву.

"Чак и ако мислите да доста знате о њима, овде ћете наћи много нових детаља о животу знаменитих и обичних људи. Пред читаоцима су документоване приче о бројним знаним и/или заборављеним делима везаним за обнову српских манастира и парохија, оснивање балета и опере, развој Београдског универзитета, научне институте, медицинске установе, затим изградњу бројних здања, урбанистичких планова, покретање привредних грана и још много тога", каже Трпковић.

Како наводи, у књизи се налази готово све оно где су Руси оставили траг и велики допринос, а скоро да нема области у којој нису остварили значајна постигнућа, због чега је ова књига и важна јер служи да отргне од заборава оне који су своје животе и каријере отпочели и наставили у новој држави и новој домовини, како су Србију и доживљавали.

"Књига је представљена у Београду, а 17. јануара 2024. године нас чека и друга промоција. Овога пута у Руском дому. План је да књигу представимо и у осталим градовима у Србији у којима су Руси живели и стварали. Пре свега: Сремски Карловци, Бечеј, Кикинда, Панчево, Бела Црква, Ниш, Врњачка Бања и још неколико градова", указује Трпковић.

Уредник и издавач овог драгоценог дела поручује свим читаоцима да обрате пажњу на књигу јер обухвата један широки историјско-културно-социолошки дијапазон, а има и едукативну ноту. Илустрована је многобројним фотографијама, од које су неке први пут доступне широј јавности, а на крају је ту и осврт на нови талас руске емиграције у Србији, који је започео 2022. године.