Атеље 212: Отворена изложба посвећена Љубомиру Муцију Драшкићу

У Атељеу 212 отворена је изложба фотографија посвећена позоришном редитељу Љубомиру Муцију Драшкићу (1937-2004), и уједно обновљеног фестивала њему у част названог "Муцијеви дани".

У горњем фоајеу је реализована поставка изложбе фотографија посвећених Љубомиру Муцију Драшкићу у сарадњи са Музејом позоришне уметности Србије (МПУС), а фестивал "Муцијеви дани" ће званично бити отворен вечерас у Атељеу 212 на обе сцене извођењем представа "Ролеркостер" и "Овај ће бити другачији", и трајаће до 25. јануара.

Тим поводом у сусрету са медијима су говорили Муцијева некадашња супруга глумица Светлана Цеца Бојковић, управник Атељеа 212 Новица Антић, ћерка Ива Драшкић и кустос изложбе Александра Милошевић.

Светлана Бојковић је истакла да је Драшкић отишао пре 20 година, али да заправо није отишао, "он је ту са нама и живи у свима нама", те да у Атељеу 212 има много људи сада у зрелом добу, које је у овај театар увео управо чувени Муци, и додала да јој је драго што се обнављају "Муцијеви дани".

"Тим колегама, Муци је дао одмах да раде, упослио их је, режирао им је представе. Он је био изузетан човек и уметник, посебно у комуникацији са људима, необичан, духовит, отворен, ведар. Често се његове реченице цитирају данас и одмах се сви обрадујемо и насмејемо. Међутим, испод свега тога заправо стоји његов огроман квалитет и као човека и као редитеља", нагласила је Бојковић.

Глумица је рекла да награда "Муци Драшкић" неће више да се додељује на дан његовог рођења 20. јуна, већ на датум смрти 25. јануара.

Управник позоришта Новица Антић је подсетио јавност да је Атеље 212 ове године одлучио да обнови и настави фестивал "Муцијеви дани" у сада четвртом издању и подвукао да ћеовим путем Атеље 212 обележити јубилеј, 20 година од смрти једног од најбољих редитеља бивше Југославије.

"На фестивалу ћемо играти наше представе са редовног репертоара и имати београдске премијере позоришта из Србије, из Ниша и Сомбора. Изложбом данас ми заправо отварамо фестивал и повезујемо бивши југословенски простор", навео је Антић.

Кустос изложбе фотографија о Муцију Драшкићу, Александра Милошевић је оценила да је нова поставка "начин да се сви заједнички удружимо и одужимо великом редитељу".

Она је навела да је остварена сарадња Музеја позоришне уметности Србије и Атељеа 212 да се реализује идеја о обележавању 20 година од одласка овог драмског уметника и да су одлучили су да се фокусирају искључиво на представе које је Драшкић режирао у матичном позоришту Атеље 212 уз разне цитате његових колега, стручњака или појединих позоришних критичара о тим пројектима. Ти цитати су веома важни, јер, према њеним речима, "дочаравају Муцијев начин рада у време када је позориште имало просветитељску улогу".

Овогодишње четврто издање фестивала, као позоришно дружење театра, првенствено из градова где је радио и значајан траг оставио Муци Драшкић, од ове године ће се одржавати сваког јануара.

Ћерка Ива Драшкић се захвалила управнику Новици Антићу на иницијативи и реализацији поновног покретања фестивала "Муцијеви дани", што је за њу мудар управнички потез. Она је подсетила да је Атеље 212 у то време живео друштвени живот не само Београда већ целе Југославије.

На крају је емитован видео прилог са Телевизије Београд у коме Муци Драшкић говори о упознавању са редитељем Бојаном Ступицом и почетак сарадње са њим у оснивању Атељеа 212, касније и Театра "Бојан Ступица" у ЈДП-а, рад са Данилом Кишом и Бориславом Михајловићем Михизом као драматурзима, те је истицао наше драмске писце Душана Ковачевића и Александра Ацу Поповића.

Током трајања фестивала у горњем фоајеу позоришта приказиваће се снимци представа Атељеа 212 у Муцијевој режији: "Марија Стјуарт", "Бекство", "Молијер", "Свети Георгије убива аждаху" и "Кнегиња из Фоли-Бержера".

На изложби фотографија публика може видети кадрове из следећих представа историје Атељеа 212 у режији Љубомира Муција Драшкића: "Просјачка опера", "Амбасадор", "Молијер", "Похвала лудости", "Аудијенција/Вернисаж", "Мат ријалисти", "Тебанска куга", "Лулу", "Радован Трећи", "Свети Георгије убива аждаху", "Марија се бори са анђелима", "Маратонци трче почасни круг", "Краљ Иби или Пољаци", "Пурпурно острво", "На лудом белом камену", "Кафаница, судница, лудница", "Улога моје породице у светској револуцији", "Радо иде Србин у војнике", "Капе доле", "Грађанин племић", "Картотека", "Игнис Санат или Сава".