Добитник НИН-ове награде Стево Грабовац, чије је писање фокусирано на деведесете године прошлог века и сукоб у некадашњој СФРЈ, рекао је да је после Другог светског рата било незамисливо да ће поново доћи време да људи праве логоре и убијају друге.
"Несхватљиво је да људско биће може на најсвирепији начин да мучи и убије друго људско биће. Нажалост, ми смо о томе сведочили у рату на простору бивше Југославије, где постоји невероватни број свирепих злочина. То је питање без одговора", изјавио је писац у интервјуу НИН-у.
У роману "Послије забаве", за који је награђен, бави се реконструкцијом злочина над побијеном ромском децом у Броду, почетком грађанског рата у Босни и Херцеговини.
Како каже, било му је невероватно што се уопште тако нешто десило – да неко хладно, без трунке савести, на најбруталнији могући начин убија напуштену децу. Није могао да се помири с тим да су та деца препуштена забораву, чак и у сопственој смрти, да злочин није интересовао ниједну зараћену страну јер деца нису припадала никоме и била су жртва трговине органима.
Грабовац је додао да књижевност мора да залази дубоко у таму, у сфере унутрашњих превирања и борби, јер је то њена поента, док писање за њега није терапија већ гребање по ранама.
"Копање тих старих рана доводи до оних још дубљих, које се даље инфицирају и праве већи проблем. Писање о траумама, које имају нечег личног у себи, јесте велики изазов", рекао је НИН-ов 70. лауреат.
По његовим речима, ране из прошлости нас уче да идемо у супротном цивилизацијском смеру – у суноврат, а решење већине проблема лежи у томе да почнемо да мислимо и на друго људско биће.
"Занима ме шта можемо да променимо. Можемо ли да мислимо на неког другог, а не само за себе... Надам се да можемо. Желим да верујем да у људима има доброте", закључио је Грабовац.