Не намеравам да станем: Скорсезе од почасног "Златног медведа" Берлинала за животно дело до Тиктока

Прослављени филмски стваралац Мартин Скорсезе добитник је почасног "Златног медведа" за животно дело овогодишњег филмског фестивала у Берлину.

Примајући награду, Скорсезе - чији је најновији филм "Убиства под цветним месецом" номинован за 10 Оскара - поручио је да ће се "за неколико година" поново вратити на Берлинале.

Скорсезе (81) се осврнуо на историјат Берлинала и рекао да су филмски фестивали место где је упознао своју заједницу колега филмских стваралаца, укључујући Вима Вендерса који му је и уручио награду.

"Гледање филмова, комплименти, свађе, бирање свог пута. Мислим, шта друго може да се уради када постанеш опседнут неком врстом уметности? Када то живиш, када мораш да будеш сам. То је усамљени део, али толико је важно запамтити да сте, иако усамљени, део заједнице. А ту заједницу људи покреће опсесивна љубав према овој уметности која се зове биоскоп", рекао је Скорсезе.

Он је додао да је "посао који радимо појединачно део текућег, на крају бесконачног разговора".

"Заиста осећам да сам благословен што сам већи део свог живота учествовао у том разговору", рекао је он. "А што се тиче освртања на свој рад, не могу... делимично зато што ми се чини да и даље желим да правим филмове. Тако да се можда видимо за неколико година, надам се са још једном", поручио је Скорсезе који је ове године за филм "Убиства под цветним месецом" 10. пут номинован за Оскара за режију, што је рекорд међу редитељима.

У добу када би се већина филмских стваралаца повукла у пензију, Скорсезе ради пуном паром - осим што снима епски дуге филмове, ради документарце, телевизијске серије, продуцира филмове... а сада је нашао и другу каријеру - постао је звезда ТикТока.

"Испоставило се да сам био приморан да ступим у контакт са ТикТокерима", рекао је он у недавном интервјуу за "Гардијан".

На друштвену мрежу је доспео захваљујући 24-годишњој ћерки, Франчески, која са њим објављује постове па тако ево Скорсезеа који покушава да погоди сврху одређених предмета, од увијача за трепавице преко менструалне чашице до сленга (погрешио је неколико, али, у суштини, погађа); ево га сада како тестира потенцијалну нову музу која ће заменити Роберта Де Нира и Леонарда Ди Каприја – за кога се испоставило да је породични пас, Оскар.

Човек кога је Франсис Форд Копола описао као "највећег живог филмског ствараоца" и који је, мање-више, последњи преживели златног доба "новог Холивуда" из седамдесетих, каже да се бескрајно забавља снимајући скечеве од 30 секунди.

Скорсезеови филмови ("Таксиста", "Разјарени бик", "Добри момци", "Двострука игра", "Вук са Волстрита") имали су дубоки утицај како на културу тако и на друштво - иако су махом мафијашке, мачо приче о мушкарцима, мушкој моћи, мушким односима и нарочито, капацитету мушкараца за насиљем.

"Шта да вам кажем, грех је забаван", смеје се Скорсезе али подсећа да постоје и вентили за тај бес. Рокенрол, на пример. Скорсезе је снимио велики број "музичких" филмова, од документараца о Бобу Дилану, Стонсима, историје блуза док мјузикла 'Њујорк, Њујорк'".

А када Скорсезе и стави жене у први план, резултати су обично позитивни – од "Претварај се да је град" (Pretend It’s a City), његове недавне Нетфликс серије о Њујорчанки Фран Либовиц, па до филма "Алиса више не живи овде" за који је Елен Берстин освојила Оскара за најбољу глумицу за улогу самохране мајке која жуди да постане певачица. Берстин га је лично изабрала након што је погледала "Улице зла".

"Овај филм говори о жени, а у твом филму је била само једна женска улога, и нисам могла да утврдим да ли знаш нешто о женама", рекла му је Берстин. Скорсезе је одговорио: "Не, али бих волео да научим."

"Још увек волим да учим!", каже. "Учим. Заиста". Има много колегиница, истиче редитељ, укључујући и Телму Шунмејкер, која са њим ради скоро 60 година, и која је освојила три Оскара за монтажу његових филмова. Продуцирао је филмове женских редитељки, укључујући Џоану Хог и Џозефину Декер. А последњих 30 година углавном чита "женско писмо".

Што нас доводи до једног од Скорсезеових најмање типичних, али, за многе, најуспешнијих филмова - "Доба невиности" дела из 1990. рађеног према роману Едит Вортон. Нема оружја, дроге, мафијаша, али су богате породице Њујорка из касног 19. века једнако насилне испод површине. Углађеног Данијела Деј-Луиса на крају су надмудриле његове две љубавнице, Мишел Фајфер и Винона Рајдер. Другим речима, то је филм о мушкарцима који не разумеју жене.

Скорсезеов породични живот је сада пун жена. Уз Франческу, има две старије ћерке (58 и 47 година) и две младе унуке. "То је сасвим друга ствар, имати децу у позним годинама. То вас много научи", каже он. Он не говори само о ТикТоку. "То вас много научи о љубави."

На крају крајева, родне разлике су небитне, каже он. "Покушавам да откријем ко смо ми као људско биће, као организам, од чега су наша срца направљена. То је оно што мислим да тражим. Дозволите ми да то кажем овако: још увек сам радознао."