Ново археолошко налазиште у центру Чачка: Откривен новчић из четвртог века (ФОТО)

Радове на преуређењу Улице жупана Страцимира у шеталиште и Трг Надежде Петровић у центру Чачка, активно прате и радници Народног музеја у
Чачку, који су, пратећу стару трасу водоводних цеви наишли на ново археолошко откриће.

"Углавном су пронађени фрагменти грнчарије, али је нађен и један број предмета направљених од костију као и један новчић из времена касне антике, из средине 4. века. Оно што представља изненађење јесте да смо пронашли и слој живота, негде из прве половине другог века који се датује новцем императора Трајана", истакао је Вујадин Вујадиновић, археолог Народног музеја у Чачку.

Како је додао, Народни музеј у Чачку је спровео надзор над инфраструктурним радовима који се обављају приликом реконструкције Улице жупана Страцимира, а према Закону о заштити културних добара који је Завод за заштиту споменика прописао.

"Праћењем старе трасе водовода, појавио се масивни зид и након тога се указала прилика да се обави мање археолошко истраживање. Испоставило се да је то део, највероватније касноантичког бедема. Поред њега је откривен и гроб из каснијег периода, вероватно 16. или 17. века који је припадао гробљу које се развијало уз сакрални простор средњовековне цркве и касније џамије", рекао је Вујадиновић.

Ово археолошко налазиште у центру Чачка није прво.

Још 2015. у дворишту чачанске Гимназије пронађене су зидине из античког периода, а ископавањима која су пре две године вршена у дворишту Народног музеја, неколико стотина метара даље од најновије ископине такође су пронађени зидани остаци бедема.

На једном од врхова планине Јелице, десетак километара удаљеном од центра Чачка такође постоји локалитет Градина који се може довести у везу са најновијим открићима.

"Место на коме сада истражујемо јесте локалитет који заступа Чачак као налазиште античког периода. Рецимо да је то простор 200 пута 200 метара, на коме могу да се очекују налази из античког периода. Сам бедем, по неком нашем досадашњем истраживању највероватније представља одбрамбени зид утврђења из периода касне антике или одбрамбени зид насеља које је овде живело у антици. Оно траје негде до петог века, када долази до неког затишја. Немао довољно података о томе шта се дешавало, да би се негде у шестом веку на локалитету Градина подигло веће насеље које је највероватније требало да буде град, али је и оно трајало неких стотинак година и на крају је напуштено", казао је Вујадиновић.

А на терену који се простире око чачанске цркве, на местима на којима се налазе зграде Гимназије, средње Економске школе, Међуопштинског архива и градске куће, од средњег века развијало је насеље са некрополом, која је била у употреби и након доласка Турака.

"На овом подручју је постојало насеље неког већег статуса чије име још увек не знамо. Након тога се у средњем веку развија насеље, односно трг уз цркву, где настаје некропола, односно врши се сахрањивање и након доласка Турака све до неког 18. века", закључио је Вујадиновић.