Култура

"Дани Врања у Београду": Представа "Ништа нећемо заборавити" у Народном позоришту

Док год има оних које одбијају да забораве, које бележе, које пишу, али и оних које бирају да се сећају, да памте, да читају, можда постоји нада да ће свет једног дана бити мало бољи, рекла је драматург Тијана Грумић о представи "Ништа нећемо заборавити"
"Дани Врања у Београду": Представа "Ништа нећемо заборавити" у Народном позоришту© Народно позориште Београд

У оквиру манифестиције "Дани Врања у Београду", 1. априла, на Великој сцени Народног позоришта у Београде с почетком у 19.30 гостоваће Позориште "Бора Станковић" са представом "Ништа нећемо заборавити", у драматизацији Тијане Грумић и режији Југа Ђорђевића, саопштили су из Народног позоришта.

Текстуални предложак за ову драму настао је по мотивима романа Вере Ценић "Кањец фиљма" и "Иста прича", у којима ауторка кроз фиктивну радњу прожима сопствено искуство хапшења у 19. години живота и преживљавања Голог отока, као и живота и односа према друштву много година касније.

"Вера пише језиком који је лаган, неоптерећен, лако читљив, комуникативан. Међутим, оно о чему пише је у потпуном контрасту са тим. Оно о чему Вера Ценић пише тешко може да се тако олако прихвати, а још теже да се заборави. Ипак, заборављање нам на овим просторима иде од руке. Заборавили смо штошта, а кад нас све то што смо заборавили ипак сустигне, у неком другом облику, у неком новом издању, изненађени смо тиме како је то баш нама могло да се деси. Чини се да је заборављање у човековој природи. Можда у жениној није. Док год има оних које одбијају да забораве, које бележе, које пишу, али и оних које бирају да се сећају, да памте, да читају, можда постоји нада да ће свет једног дана бити мало бољи. Зато је неопходно да и историја, као готово искључиво мушка прича о прошлости, почне да се сагледава и из неких других перспектива. Перспектива оних које су по правилу заборављене", сматра Тијана Грумић.

Уметнички тим ове представе, која је премијерно изведена 23. октобра прошле године у Врању, чине и Андреја Рондовић (сценограф), Велимирка Дамјановић (костимограф), Радомир Стаменковић (дизајн светла) и Јулија Кастелучи (композитор).

У подели су Радмила Ђорђевић, Жетица Дејановић, Милена Стошић, Јелена Филиповић, Аница Петровић, Анђела Влајковић, Бојан Јовановић, Марко Петричевић, Марко Николић и Никола Стојковић.

image