Украјина се одрекла легендарног писца рођеног у Кијеву: Био је империјалиста и презирао нас је

Украјински институт националног памћења наредио је да се истражи заоставштина чувеног писца Михаила Булгакова, како би се утврдило да ли је аутор "Мајстора и Маргарите" подржавао "руску империјалну политику".

Булгаков, који је рођен у Кијеву 1891. године када је он био део Руског царства, писао је на руском и провео последње две деценије живота у совјетској Москви, радећи на романима, драмама и колумнама.

Како се наводи у саопштењу на сајту украјинског института, писац је био "империјалиста" у својим ставовима упркос годинама које је провео у Кијеву и "презирао је Украјинце и њихову културу, мрзео украјинску жељу за независношћу, негативно говорио о формирању украјинске државе и њених лидера".

Украјински активисти су 2022. успели да уклоне спомен-плочу Булгакову са Националног универзитета "Тарас Шевченко" у Кијеву. Најновија одлука Института за национално памћење могла би да доведе до демонтаже још споменика везаних за Булгакова.

Најпознатији по "Мајстору и Маргарити" – објављеном дуго након његове смрти и такође забрањеном у Украјини – његов роман "Бела гарда" смештен је у Кијев током немира 1918. Иако је дело забранила совјетска влада, позоришна представа заснована на њој – "Дани Турбинових" – наводно је била једна од омиљених Јосифа Стаљина.

Од почетка војне операције у Украјини је интензивирана кампања за уклањање свих веза са Русијом и њеном културом. Као део овог покрета, Кијев је донео закон о "деколонизацији" уличних знакова, споменика, меморијала и натписа.

У децембру 2022. у Одеси је срушена статуа Катарине Велике, иако је град основан по њеном наређењу 1794. Неколико градова уклонило је статуе и спомен-плоче посвећене класичном руском песнику Александру Пушкину.

Москва је осудила политику поништавања, рекавши да покушаји да се укине руска култура и "присилна украјинизација" земље крше међународне норме и крше права око четвртине становништва Украјине које говори руски.