Стогодишњица рођења нашег великог комичара: Судбина је хтела да Чкаља буде рођен на Светски дан шале

"Био сам танак као чакља, провидан, па је од чакља постало Чкаља", говорио је о свом надимку Миодраг Петровић, наш највећи комичар који је симболично, пре тачно једног века, 1. априла 1924. године у Крушевцу, рођен на Светски дан шале. 

Са двадесет и пет година у култној емисији "Весело вече" стао је пред микрофон и све после тога је – легенда.

Петровић је оставио неизбрисив траг у домаћој кинематографији глумећи у разним телевизијским серијама, међу којима су "Сервисна станица", "Љубав на сеоски начин", "Врућ ветар", а и данас се најчешће цитирају његове реплике из "Камионџија" где је глумио Живадина Јарића Јарета.

Запажене улоге остварио је и у бројним филмовима, међу којима су "Пут око света", "Орлови рано лете" и "Заједнички стан".

Чкаља је био "непретенциозан и природан, као један од најпопуларнијих глумаца наше кинематографије чинио се потпуно обичним, у најпозитивнијем смислу те речи", истакао је директор Кинотеке Југослав Пантелић на недавном отварању мултимедијалне изложбе "Победа осмеха" кинотеци, поводом стогодишњице рођења нашег великог глумца.

Пантелић је подсетио да је Чкаља започео каријеру након Другог светског рата, у време када се развијају радио, телевизија, као и кинематографија, те да је не само стасавао упоредо са њима, већ им је "својом појавом трасирао пут и обликовао их".

"Играјући најчешће ликове поштених и добрих сметењака, који се воде више срцем него рацијом, који не могу да стекну високе друштвене позиције или богатство, али који успевају да сачувају дух, представљао је тип такозваног обичног или малог човека или оне његове верзије која упркос свим недаћама поседује ведрину и живост", оценио је Пантелић.

Чкаља је умро у Београду, 20. октобра 2003. у 79. години.