Преминула нобеловка која је била глас албанских девица

Канадска списатељица и добитница Нобелове награде Алис Манро, која је више од 60 година сагледавала свакодневни живот кроз призму кратке фикције, умрла је у 92. години у Онтарију. Боловала је од деменције више од једне деценије.

Манро, коју су називали "канадски Чехов", писала је о темама које књижевни мејнстрим традиционално занемарује – сексуалној политици и насиљу, превари, жељи и тами и мраку наизглед обичних људи.

За своје приче, које су заједно са њеном репутацијом бивале све веће и комплексније, добила је више престижних награда укључујући "Ман Букера" и Нобелову награду за књижевност.

Маргарет Атвуд ју је једном назвала "једним од најважнијих писаца енглеске фикције нашег времена". Салман Ружди ју је хвалио као "мајстора форме", док је Џонатан Френзен једном написао: "Манро је један од неколицине писаца, неки су живи, већина мртви, које имам на уму када кажем да је фикција моја религија."

Манро се дотакла и ових простора написавши 1994. године кратку причу о албанским девицама – односно вирџинама – која је касније објављена у "Њујоркеру" и потом у књизи прича "Отворене тајне".

"Албанске девице" је, објашњава "Коха", бајковита прича о младој жени која путује светом и коју отимају албански бандити. Сама ауторка је по објављивању приче у једном интервјуу рекла да ју је највише интересовало како су неке Албанке дефинисале свој сексуални статус у племенској култури.

"За мене је било изузетно шокантно како су жене које су постале мушкарци у Албанији имале своја права. А најзанимљивије је да су та права стекле одустајањем од сексуалних односа са мушкарцима", објаснила је Манро.