Век од смрти Франца Кафке

Франц Кафка, прослављени чешки писац, који је писао на немачком језику, преминуо је пре тачно једног века – 3. јуна 1924.

Писац глобалног угледа, нека врста оличења авангардног аутора, како га одређују експерименталног модернисте, за живота је заправо био непознат.

Рођен је јула 1883. у Прагу, тада Аустроугарска, у породици јеврејског порекла, средњег имовног стања. У кући се говорио немачки. Био је најстарији од шесторо деце. Уобичајено се наводи да је очева ауторитарност имала битног утицаја на уобличавање структуре његове личности.

Студирао је право, углавном невољно, по очевој жељи. Похађао је притом курсеве и из германистике, као и историје уметности.

Радио је у осигуравајућим друштвима. Иако без заноса, остварио је пристојну каријеру на том пољу. Потом и у породичном предузећу, фабрици азбеста.

Литерарним радом бавио се у слободно време, највише ноћу. Несумњиво је имао потребу да пише, како би некако изразио или превазишао притисак стварности, како га је осећао.

По сведочењима, писање је описао као неку врсту молитве.

Његово дело "Процес", али и друга као "Замак", слика су тоталне отуђености малог човека у свету без емпатије, свету бруталности, недокучивости, безнадежности.

Одредница "кафкијанска атмосфера" изникла из његовог књижевног дела глобално је прихваћена, не само у домену литературе, него далеко шире.

За живота је објавио две збирке кратких прича "Разматрање" и "Сеоски лекар", као и поједине приповетке у штампи.

Постхумно су објављена дела која су га прославила "Процес", "Замак", "Америка", "Уметник у гладовању".

Публиковао их је Макс Брод, лични пријатељ, упркос изричитој Кафкиној жељи да буду уништена.

Брод, који га је познавао са студија, описао га је као повученог, стидљивог, ћутљивог, али и начитаног.

Ако је веровати Максу Броду, Кафка је Платона читао у старогрчком оригиналу. 

Био је склон јеврејским традицијама, са којима је одрастао. Био је такође активан у локалном прашком јеврејском позоришту. Током боравка у Берлину, раних двадесетих, похађао је јеврејске студије, учио хебрејски.

Политички, изјашњавао се као склон анархистичким начелима, или такође идејама социјализма.

Породичне везе извукле су га од учешћа у Првом светском рату, пошто је наводно био важан за ратну привреду.

Дијагностификовна му је, међутим, туберкулоза, 1917. године.

Пошто му се здравствено стање погоршало марта 1924, враћа се у Чешку из Берлина, да би се потом нашао у санаторијуму крај Беча.

У Киерлингу и умире 3. јуна 1924. Имао је 40 година. Сахрањен је у Прагу.

Кафка је све време писао на немачком. Уосталом, матерњи језик му је био јидиш. Једино су писма Милени Јесенској писана на чешком.

Писао је веома много, а поред другог, као и неку врсту терапије, ако не литерарна дела, онда писма. И највећи део написаног, колико је познато, је спалио.

Његови, иначе недовршени романи, појављују се 1925. "Процес", "Замак" наредне године, потом 1927. "Америка".

Макс Брод их је не само објавио, он их је коначно уобличио, створивши, рецимо, смислене целине.

Код Кафке уосталом у литерарним остварењима, важнија је атмосфера "кафкијанска" како је давно уочено, од некакве уобличене поруке.

Упркос тумачењима која се невероватно разликују, његово дело, иако умногоме несхватљиво, нелогично, апсурдно, постало је глобално незаобилазно.