Култура

Битеф од 25. септембра до 4. октобра: Лепота (не)ће спасити свет

Овогодишњи слоган позајмљен је од Достојевског с тим да су ставили "малу заграду" јер се поставља питање "да ли ће лепота спасити свет или неће, да ли свету има спаса и да ли га вреди спасавати", поручују организатори најзначајнијег позоришног фестивала у региону, али и шире
Битеф од 25. септембра до 4. октобра: Лепота (не)ће спасити свет© FOTO TANJUG/ NEMANJA JOVANOVIĆ/ bg

Овогодишњи Битеф, 58. по реду, биће одржан од 25. септембра до 4. октобра под слоганом "Лепота (не)ће спасити свет", а београдска публика ће у главном програму гледати представе из Немачке, Француске, Швајцарске, Боливије, Бразила, Холандије, Белгије, Словеније, Хрватске и Србије, најавили су организатори на конференцији за медије одржаној у Народном позоришту.

Откривајући прве детаље главног програма, уметнички директор Никита Миливојевић најавио је да ће 58. Битеф свечано бити отворен уз плесну представу "Мекшање" Денс он ансамбла из Берлина, у кореографији грчког уметника Христоса Пападопулоса.

Подсетивши да је обичај да Битеф буде отворен спектакуларном представом, Миливојевић је рекао да су одлучили да промене стратегију, пошто "Мекшање" "није спектакл у дословном смислу – то је духовни спектакл".

"Она је све што не очекујете од плесне представе. Плесачи имају више од 40 година, минималистичка је у форми, као метроном прецизна, покушава да нас увуче у ритам другачији од оног који доносимо из свакодневног живота, готово је ритам молитве", навео је Миливојевић.

Према његовим речима, представа која ће сигурно обележити овогодишњи Битеф је "Хекуба, не Хекуба" чувеног париског позоришта Комеди франсез које први пут у својој вишевековној традицији гостује у Београду.

"Ово ће бити и прво учешће на Битефу португалског уметника Тијага Родригеша, који је однедавно уметнички директор фестивала у Авињону. Родригеш је мит о Хекуби и њеној деци на оригиналан начин актуелизовао и повезао са савременом истинитом причом о специјализованој установи за децу са аутизмом у Женеви и мајци која, у жељи да заштити своје дете, тужи ту институцију након што је у јавност изашла прича о злостављању штићеника", рекао је Миливојевић.

Драматург и коселектор фестивала Тијана Грумић открила је да ће фестивал бити затворен уз вишеструко награђивани рад "Трилогија Снага кучке - И поглавље: Невеста и Лаку ноћ, Пепељуго" бразилско-холандске уметнице Каролине Бјанки и њене плесне трупе Кара де Кавало из Бразила.

"Бјанки полази од приче о силовању кроз призму историје уметности, проширује тај контекст сопственим искуством сексуалног насиља, али иде и корак даље узимањем дроге ГХБ на сцени како би реконструисала ситуацију када је истом дрогом била омамљена у једном изласку", рекла је Грумићева.

У главном програму су и "Антигона у Амазону" градског позоришта НТГент из Белгије чувеног редитеља Мила Рауа, затим јужноамерички пројекат "Палмасола - затворско село" Кристофера Фрика у продукцији КЛАРА Театерпродукционен из Базела заснован на вишегодишњем истраживању једног од најозлоглашенијих затвора на свету који се налази у Боливији.

Из региона стижу три продукције: "Сексуално образовање II: Борба" младе словеначке редитељке Тјаше Чрнигој у копродукцији Словенског младинског гледалишча, Маске Љубљана и Места женск, те "Тhis is my truth, tell me yours" Јасне Жмак у продукцији Центра за драмску уметност Загреб и организација Виа негатива и Место женск из Љубљане, као и словеначка представа "Пукотина" у продукцији Местног гледалишча љубљанског у режији Јана Крмеља.

Српски театар представиће се у две продукције: "Правићемо нешто о рату, роду и слободи, зваће се: Шта би рекла Челси мени" аутора и извођача Ирене Ристић и Ђорђа Живадиновића Гргура, настала у продукцији уметничке групе Хоп.Ла! из Београда, својеврсни позоришни претрес инспирисан америчком узбуњивачицом Челси Менинг, и "Будућност" Београдског драмског позоришта у копродукцији са Местним гледалишчем љубљанским, ауторски пројекат словеначког редитеља Жиге Дивјака.

Што се овогодишњег слогана тиче, Миливојевић је рекао да је "позајмљен" из романа Достојевског "Идиот", с тим да су ставили "малу заграду" јер се поставља питање "да ли ће лепота спасити свет или неће, да ли свету има спаса и да ли га вреди спасавати".

image