![Почиње 57. Битеф: У главном програму и две српске представе](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2023.10/thumbnail/651d4ad0ce3a2ad9b40a75ce.jpg)
Битеф од 25. септембра до 4. октобра: Лепота (не)ће спасити свет
![Битеф од 25. септембра до 4. октобра: Лепота (не)ће спасити свет](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2024.07/thumbnail/6684fbdf46f795b4e1069bbf.jpg)
Овогодишњи Битеф, 58. по реду, биће одржан од 25. септембра до 4. октобра под слоганом "Лепота (не)ће спасити свет", а београдска публика ће у главном програму гледати представе из Немачке, Француске, Швајцарске, Боливије, Бразила, Холандије, Белгије, Словеније, Хрватске и Србије, најавили су организатори на конференцији за медије одржаној у Народном позоришту.
Откривајући прве детаље главног програма, уметнички директор Никита Миливојевић најавио је да ће 58. Битеф свечано бити отворен уз плесну представу "Мекшање" Денс он ансамбла из Берлина, у кореографији грчког уметника Христоса Пападопулоса.
Подсетивши да је обичај да Битеф буде отворен спектакуларном представом, Миливојевић је рекао да су одлучили да промене стратегију, пошто "Мекшање" "није спектакл у дословном смислу – то је духовни спектакл".
"Она је све што не очекујете од плесне представе. Плесачи имају више од 40 година, минималистичка је у форми, као метроном прецизна, покушава да нас увуче у ритам другачији од оног који доносимо из свакодневног живота, готово је ритам молитве", навео је Миливојевић.
![](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2024.07/original/6685055711a27b6e8d088146.jpg)
Према његовим речима, представа која ће сигурно обележити овогодишњи Битеф је "Хекуба, не Хекуба" чувеног париског позоришта Комеди франсез које први пут у својој вишевековној традицији гостује у Београду.
"Ово ће бити и прво учешће на Битефу португалског уметника Тијага Родригеша, који је однедавно уметнички директор фестивала у Авињону. Родригеш је мит о Хекуби и њеној деци на оригиналан начин актуелизовао и повезао са савременом истинитом причом о специјализованој установи за децу са аутизмом у Женеви и мајци која, у жељи да заштити своје дете, тужи ту институцију након што је у јавност изашла прича о злостављању штићеника", рекао је Миливојевић.
Драматург и коселектор фестивала Тијана Грумић открила је да ће фестивал бити затворен уз вишеструко награђивани рад "Трилогија Снага кучке - И поглавље: Невеста и Лаку ноћ, Пепељуго" бразилско-холандске уметнице Каролине Бјанки и њене плесне трупе Кара де Кавало из Бразила.
![](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2024.07/original/668505c8c0cd94778e0a5f2d.jpg)
"Бјанки полази од приче о силовању кроз призму историје уметности, проширује тај контекст сопственим искуством сексуалног насиља, али иде и корак даље узимањем дроге ГХБ на сцени како би реконструисала ситуацију када је истом дрогом била омамљена у једном изласку", рекла је Грумићева.
У главном програму су и "Антигона у Амазону" градског позоришта НТГент из Белгије чувеног редитеља Мила Рауа, затим јужноамерички пројекат "Палмасола - затворско село" Кристофера Фрика у продукцији КЛАРА Театерпродукционен из Базела заснован на вишегодишњем истраживању једног од најозлоглашенијих затвора на свету који се налази у Боливији.
Из региона стижу три продукције: "Сексуално образовање II: Борба" младе словеначке редитељке Тјаше Чрнигој у копродукцији Словенског младинског гледалишча, Маске Љубљана и Места женск, те "Тhis is my truth, tell me yours" Јасне Жмак у продукцији Центра за драмску уметност Загреб и организација Виа негатива и Место женск из Љубљане, као и словеначка представа "Пукотина" у продукцији Местног гледалишча љубљанског у режији Јана Крмеља.
![](https://cdns.russiatoday.com/srbmedia/images/2024.07/original/66850610adaff87bb6006cd2.jpg)
Српски театар представиће се у две продукције: "Правићемо нешто о рату, роду и слободи, зваће се: Шта би рекла Челси мени" аутора и извођача Ирене Ристић и Ђорђа Живадиновића Гргура, настала у продукцији уметничке групе Хоп.Ла! из Београда, својеврсни позоришни претрес инспирисан америчком узбуњивачицом Челси Менинг, и "Будућност" Београдског драмског позоришта у копродукцији са Местним гледалишчем љубљанским, ауторски пројекат словеначког редитеља Жиге Дивјака.
Што се овогодишњег слогана тиче, Миливојевић је рекао да је "позајмљен" из романа Достојевског "Идиот", с тим да су ставили "малу заграду" јер се поставља питање "да ли ће лепота спасити свет или неће, да ли свету има спаса и да ли га вреди спасавати".