Попино прасе: Највећи непријатељ паса и највећа брига њихових власника, посебно у летњем периоду

Високе температуре које већ данима владају (и које ће владати све до краја септембра ако је веровати прогнозама метеорилога), власнике паса стављају пред велику дилему: прошетати пса по усијаном асфалту и тако ризиковати опекотине шапа или, пак, за шетњу одабрати травнату површину и ризиковати да се псу под крзно и кожу забоде попино прасе.

Попино прасе "вреба" са свих страна - ни један пас није потпуно заштићен

Попино прасе је једна од најраспрострањенијих коровских биљака, која се на нашим просторима може наћи било где - у дворишту, парку, па и на специјализованим игралиштима за псе. Она је уједно и један од највећих непријатеља наших крзнених чланова породице, због које за само један трен њихово здравље и живот могу бити угрожени.

Приликом ходања по травнатим површинама, псима, а нарочито онима са дугом длаком, се попино прасе може упетљати у крзно. Тако упетљано, оно својом оштријом страном наставља да "путује" даље ка кожи и затим продире у њу. Међутим, ни ту није крај: након уласка под кожу оно и даље наставља да се креће, све дубље улазећи у ткива.

Ови симптоми указују на то да је попино прасе присутно у организму пса

Уколико се попино прасе забоде између јастучића шапа, пас ће вам јасно показати да га то место боли - он ће почети да храмље и упорно ће лизати шапу. На месту забадања попиног прасета јасно је уочљив и оток који је испраћен црвенилом, а уколико се повреда не санира у кратком року, могућа је и инфекција и настанак апсцеса.

Попино прасе не мора нужно да се забоде у шапу - оно може да продре и у око пса, у ушни канал, па и у њушку. Појачан секрет из уха или њушке или сузење очију, као и трљање шапом повређеног места би требало да вас забрине, а уколико нисте сигурни да ли је проблем попино прасе или нешто друго, најбоље би било да се обратите ветеринару за помоћ.

Како спречити забадање попиног прасета и одстранити га уколико је оно продрло у кожу

Одстрањивање попиног прасета никако не би требало да вршите самостално - најчешће ће ово подразумевати хируршки захват, јер се оно не може само извући, већ се псу мора направити рез на кожи како би се безбедно уклонили сви делови биљке. Уколико је она плитко под кожом, захват ће бити рутински, али уколико је продрло дубоко и дошло до органа - операција може бити доста захтевна.

Оно што би сви власници паса требало да ураде како би превенирали забадање попиног прасета јесте да добро прегледају љубимца након сваке шетње и темељно опипају цело тело пса, а нарочито шапе. Дугодлаке псе би лети било пожељно чак и ошишати, како би се смањио ризик од забадања попиног прасета.