Магазин
Порука без бар једног емотикона је "недовршена" порука?
Да ли вам поруке делују недовршено, па чак и хладно или непристојно ако на крају не додате барем један "смајли"? Затим, када га додате, разговор је одједном постао топлији, пријатељски? Ако увек овако размишљате, нисте једини, јер је откривено да се многи људи ослањају на емотиконе током дигиталне комуникације. Зашто су ове мале илустрације наших основних емоција, хране, животиња толико важне?
Кроз протекле две деценије је постало јасно да су емотикони постали врло важан део многих наших разговора у дигиталном свету. Ово се посебно истиче међу млађим генерацијама, а сматра се да ће ослањање на емотиконе да буде изражено и у будућности, можда чак и више него сада.
Истраживање на 2.000 Американаца старијих од 21 године показало је да 41 одсто испитаника верује да порука мора да садржи емотикон да би била "употпуњена".
Већина млађих испитаника су се сложили са овом тврдњом: 70 одсто припадника генерације Зед је рекло да емотикони треба да буду укључени у поруку, док се око 46 одсто старије групе, генерације Икс, сложило са овим.
Иако су изгледа кључан део разговора, многи верују да текстуалне поруке не би требало да се састоје искључиво из емотикона. У овом случају, то би навело да се разговор заврши на томе, сматра 32 одсто испитаника.
Ово истраживање такође је открило да 58 одсто учесника верује да емотикони побољшавају начин на који разговарамо једни са другима. Ово је у складу са променом културе и новина у комуникацији, где се емотикони сада користе за описивање емоција које људи не могу добољно добро да изразе речима.
Поред тога, 38 одсто испитаних је рекло да би желело да осмисли сопствени емотикон. Од њих је затражено да поделе како би ови нови емоџији изгледали, а одговори укључују емотиконе "мале вештице", лобању у облику срца, емотикони окренути наопачке, као и "разни емотикони популарних коктела".
Истраживање је показало да 58 одсто корисника емоџија више воли да користи срећне емотиконе, као што су насмејана лица, док 15 одсто највише воли да у поруку додаје емотиконе као што су срца, пољупци, цвеће.... Мали број испитаника, око 4 одсто, нагиње ка додавању мало разбибриге у дигиталну комуникацију, тако што бирају различите, јединствене емотиконе (као што је жена која плеше).
Без обзира на преференце, само 5 одсто учесника је признало да не користе емотиконе у својим свакодневним разговорима.
Наравно, популарност емотикона не би требало да буде једини фактор који одређује да ли ћете их користити у комуникацији с неким. Ово ће увек да се промени у зависности од тога да ли сте довољно блиски са неким, да ли је у питању професионална комуникација...
Ипак, може се рећи да су ови дигитални симболи имали заиста велики утицај на то како преносимо своје мисли и осећања. Емотикони су постали јединствен, сложен "језик", толико да се током година развио сајт Емоџипедија, у којој различити емотикони имају детаљно описану историју настанка и значења. На пример, чак и једноставан емотикон срца може да се тумачи на многе начине, само ако се промене неки детаљи. Класично црвено срце је љубав, док је розе срце "мање озбиљно". Црвено срце са завојем значи да смо у процесу зарастања емотивних "рана", док срце-узвичник служи искључиво као декорација за крај поруке.
