"Руска салата" није руска, али зато салата "винегрет" јесте

Салате су једно од најпопуларнијих јела у Русији наводи "Јандекс", на основу анализе претраживања кулинарских захтева Руса. Међутим, иако данас нема ничег чудног у томе, пре само једног века салате овог типа нису биле у оволикој мери распрострањене. Тајна популарности ове руске салате је једноставна - састојци су више него доступни. Цвеклу, шаргарепу, кромпир, краставчиће и грашак, свако може да приушти. 

Данас постоји неколико верзија како је "винегрет", најпопуларнија руска салата, добила свој назив - неке су сасвим реалне, док су неке на граници смеха.

Верзија #1 - изгубљени у преводу

При двору једног од највећих руских императора Александра Првог, својевремено служио је познати француски кувар Антуан Карем. Када је видео како су његове руске колеге припремиле њему непознату мешавину из хладног куваног поврћа и у њу додају сирће, збуњено је узвикнуо: "Винаигре?" односно сирће, али како руски кувари нису знали француски, само су климнули главом и сложили се са њим. Тако је у руском језику остао назив винегрет за ову познату салату са цвеклом.

Верзија #2 - народски речено

"Фи! Не грето" - узвикнула је руска императорка Екатерина Друга, једва окусивши ново јело сервирано током ручка на двору. Ипак, без обзира на њено незадовољство овим гастрономским специјалитетом, он се задржао у руској традиционалној кухињи баш као и назив "финегрето", који се током времена трансформисао у винегрет због лакшег изговора.

Верзија #3 - винегрет кроз историју

Све до средине 18. века у Русији салате нису биле део трпезе, а кувано поврће се служило као прилог месу на тањиру у целости.

Историја винегрета почиње тек 1792. године, када је у новом кувару представљено јело са харингом које се служи хладно - винегрет. Само пар година касније, 1797. године у другом кувару, ово јело описали су као "јело од остатака разног прженог меса" са киселим краставчићима, маслинама, лимуном, јабукама и цвеклом, у које се на самом крају додавао дресинг од уља и сирћета.

1830-их година ово јело нашло се на менијима свих ресторана Русије, додуше у разним варијацијама - са месом, рибом, па чак и печуркама. Ипак - дресинг је остао исти: сирће и уље. Новитет је био у томе што се салата сервирала на леду, како се не би угрејала до собне температуре.

Винегрет какав данас знамо настао је тек почетком 20. века, а своју популарност стекао је током Совјетског савеза - ова салата од куваног поврћа била је доста повољна, а ипак јако укусна и калорична. Како је сезона слава у самом јеку, доносимо вам рецепт руске салате којом ћете изненадити све госте, али и желудац - јер нема мајонеза који се вари три дана.