Ко је могао да посећује Ермитаж док је у њему живела династија Романов

Зимски дворац у Санкт Петербургу, познатији као Ермитаж, броји преко три милиона уметничких дела неких од најпознатијих уметника на свету, попут Да Винчија, Рембранта и Пикаса, а њихова, и уметничка дела многих других врсних уметника свих времена, смештена су у неколико здања која чине један од најлепших музеја света.

У Ермитажу има преко 1050 соба и 350 сала, а да би се прошла свака од њих потребно је прећи раздаљину од 24 километра. Данас је ово један од најлепших музеја света, а некада је био дворац у коме су живели чланови династије Романов. Тада ходницима ове велелепне грађевине није могао да тумара било ко, већ само одабрани гости.

"У овим лепотама уживамо мишеви и ја"

Све до средине 19. века Ермитаж су могли да посећују само повлашћени гости, којима су чланови династије Романов издавали посебне пропуснице. На списку су се налазили поштоваоци уметности, еминентни гости из иностранства и истакнути руски уметници, који су умели да цене јединствену колекцију коју је са посебном пажњом сакупљала Катарина Велика. Иако делује да би списак могао бити дуг, у стварности се на њему налазило тек неколико људи. Зато је, кроз шалу, императорка често говорила да у свим лепотама Зимског дворца уживају само мишеви и она.

Царска породица је имала посебна правила за госте Ермитажа

Повлашћени гости су, и поред симпатија од стране царске породице, морали да се придржавају стриктних правила када год би се нашли у Ермитажу. Примера ради, њима је било строго забрањено да гласно говоре, како домаћине не би заболела глава. Наравно, то не значи да је било забрањено веселити се: напротив, Романови су уживали у добром друштву, али због великог броја уметнина у дворцу, чак и у весељу је морало да се води рачуна да се нешто не сруши и не оштети. Исто тако, гостима је било забрањено да у дом уносе суморно расположење и личне проблеме. Ова правила била су на снази за време владавине Катарине Велике.

Николај I је отворио врата Ермитажа за све заинтересоване

Са доласком Николаја I на власт, врата Зимског дворца отворена су за све заинтересоване. Радно време музеја било је од 8 ујутру до 6 поподне у летњем периоду, а зими - од 10 ујутру до 3 поподне. Наравно, и овде је постојао изузетак: од пола 1 до 2 поподне посетиоци нису могли да улазе у Ермитаж, јер је у то време цар волео да дође са својом породицом и проведе време у дворцу који је некада био породични дом. Карте су се куповале на билетарници испред главног улаза, а на вратима су стајали чувари који су контролисали јесу ли гости адекватно обучени - дрес-код је подразумевао фракове и мундире за мушкарце и дуге хаљине за жене.