Магазин
Стаљин је био непрепознатљив: Шта је изненадило стручњаке који су балзамовали његово тело
Касно увече, 5. марта 1953. године, Стаљиново тело допремљено је у лабораторију, само неколико сати након смрти, како би се припремило за излагање у московском маузолеју. Али, оно што су стручњаци који су то вече радили видели, оставило их је без текста - Вожд је изгледао потпуно другачије него што су га замишљали!
Пристизање посмртних остатака Јосифа Висарионовича Стаљина у московску лабораторију испраћено је највишим безбедносним протоколима, а телу су могли да приђу само најискуснији хирурзи и врсни стручњаци за балзамовање, које је унапред одредило руководство Совјетског Савеза.
На њима је био важан задатак, можда и најважнији у њиховим каријерама - да покојног Вожда народа што је могуће боље припреме за излагање у маузолеју, тик поред мумије Владимира Иљича Лењина, која је у том тренутку, већ више од три деценије "красила" престонички Црвени трг.
Физички изглед Стаљина изазвао је шок
Након што је су угледали тело, стручњаци су практично занемели: покојни Стаљин је изгледао потпуно другачије од онога како су га сви замишљали! На његовом лицу били су видљиви многобројни ожиљци, који су се од јавности вешто скривали "фотошопирањем" фотографија и професионалном шминком, која се стављала када би се појављивао у народу.
А биле су присутне и дубоке боре, за које исто нико није ни знао да постоје. Осим тога, Јосиф Висарионович у стварности уопште није имао високо чело, као што се приказивало на портретима и у новинским чланцима. И то је, баш као и глатко лице, илузија коју су стварали уметници који су се бавили ретуширањем његових фотографија.
Сахрана Стаљина и испитивање "Цар-бомбе"
Након доласка Никите Хрушчова на власт, у Совјетском Савезу је покренута "дестаљинизација", односно уклањање свих историјских споменика и свега што сећа на некадашњег вожда. Између осталог, одлучено је и да се његово тело (напокон) уклони из маузолеја. Последњег дана октобра 1961. године, оно је под окриљем ноћи изнето из маузолеја и покопано испред Кремаљског зида.
Да ли је овај датум одабран случајно или не, никаа нећемо сазнати, али поједини историчари сматрају да се коинциденције овог типа не дешавају баш често. Наиме, само дан пре тога у Северном Леденом океану било је тестирано најмоћније нуклеарно оружје - "Цар бомба". Следећег дана ова вест пунила је ступце свих новина, а сахрана Стаљина, самим тим, прошла неопажено, како је Хрушчов и замислио.
