Велика сеоба престонице: Зашто је Лењин држао у тајности пренос главног града из Петрограда у Москву

Идеја да се престоница "пресели" из Петрограда у Москву разматрана је још 1917. године, када су на власти још увек били Романови. Међутим, она тада није заживела, већ се на реализацију чекало још скоро годину дана. Све ово време пројекат је био обавијен велом мистерије, а све гласине о томе да се главни град мења - моментално демантоване.

Зашто су власти дошле на идеју да престоницу "преселе" из Петрограда у Москву

Главни иницијатор пројекта био је један од руководилаца такозваног Совнаркома (Савета народних комесара), Владимир Бонч-Брујевич, који је сматрао да је Петроград превише "лак плен" за Немце, премда се њихова војска у том тренутку налазила на свека неколико десетина километара од центра града.

Одлука о томе да се Петроград укине као престоница, а државни апарат пренесе у Москву званично је донета 26. фебруара 1918. године, а одмах по њеном потписивању почело је хитно преношење свих хартија од вредности и резерви злата. Чак су и становници приморани да се брже боље преселе у друге градове широм земље.

"Строго поверљиво": Селидба организована под окриљем ноћи и то са разлогом

Један од најзначајнијих догађаја "пресељења" престонице било је пресељење Владимира Иљича Лењина, које је почело увече, 10. марта, у тачно 9 сати и 30 минута. Вожд пролетаријата изашао је из зграде са својом супругом, сестром и главним иницијатором ове идеје, а кола која су их чекала испред тајно су их одвезла до железничке станице.

Тамо су они под окриљем ноћи неопажено прешли у воз и нестали из Петрограда. Мисија уопште није била једноставна: требало је све организовати тако да нико не посумња да је у возу Лењин и да се у Москву стигне за што краће време. Увече 11. марта, након скоро 24 часа калцкања у возу, Лењин и његови сапутници нашли су се у новој престоници.

Велика "чистка" града и проглашење нове престонице Русије

Након 5 дана организован је Сверуски конгрес савета, на коме је било озваничено да је дошло до привременог "пресељења" главног града. Одмах након тога у Кремљу су почеле да се уређују канцеларије за запослене у администрацији државног апарата, а пошто места није било довољно, закупљено је и 30 апартмана у једном хотелу у близини.

"Чишћење" града од бивших монархиста, капиталиста и осталих неистомишљеника совјетског режима текло је пуном паром: њихове виле и станови моментално су прешли у власништво државе, а из града је исељено скоро пола милиона становника. Међутим, развој града је неко време стагнирао. Раст је уочен тек након 1922. године када је Москва знанично проглашена престоницом.