Човечанство је (скоро) победило смрт: То је само тренутно стање које се може преобратити

У последњих неколико деценија медицина је много узнапредовала: сведоци смо значајних помака у лечењу различитих видова рака, као и достигнућа у третирању кардио-васкуларних обољења, дијабетеса и других обољења. Неки од савремених метода лечења могле би се, по мишљењу стручњака Сема Парнија, несметано користити и за "дизање из мртвих".

Стручњак: "Смрт је само тренутно стање"

Смрт је процес "гашења" организма, до кога долази услед отказивања унутрашњих органа од виталног значаја, а истраживања која су спроведена показала су да је она много спорија него што се мислило раније. Шта ово тачно значи? Значи да је људски мозак, као један од виталних органа, "употребљив" и неколико дана након смрти, те да је, да би се он вратио у функционално стање, потребно само третирати га постојећим медикаментима и стумулисати уређајима.

"Виђење смрти је фундаментално погрешно. Смрт није крај, већ стање које се може преобратити", пренео је британски Телеграф речи стручњака који је последњих 30 година посветио истраживањима у области реанимације.

Људи који су доживели клиничку смрт поделили су своје осећаје

Научник је, како би поткрепио свој закључак, навео и поједине примере из сопствене праксе, у којима су пацијенти који су доживели клиничку смрт, а потом се вратили у живот, рекли како се врло добро сећају својих осећаја сат времена након заустављањња срца. Неки би рекли да је ово невероватно, али њихове изјаве потврђују и мождани импулси који су забележени посебним уређајима. Притом, код чак 40 процената пацијената који су доживели смрт, мождане функције враћене су на уобичајене показатеље већ сат времена након оживљавања.

"Питање је времена када ћемо престати да смрт доживљавамо као крај живота, а почети да је доживљавамо као тренутну недаћу коју лако можемо превазићи", оптимистичан је Парни.

Да ли ово значи да ћемо коначно победити смрт

Ипак, овакве прогнозе стручњака требало би узети са дозом резерве, јер су Парнијева истраживања заснована на ситуацијама у којима су пацијенти умирали услед заустављања срчаног рада. Уколико би смрт наступила као последица повреде можданог ткива, чак ни најбољи лекари не би могли много тога да учине. Чак и ако би се особа вратила у живот уз помоћ медикамената и стимулације виталних органа, њене когнитивне способности би највероватније биле смањене или потпуно изгубљене.

Акценат овог истраживања, у ствари, уопште није да људи поверују да су бесмртни, већ да се лекарима стави до знања да ће у будућности имати више времена за оживљавање пацијената уз помоћ стимулације срца.