Петропавловска тврђава: Саграђена ради заштите Царске Русије, а коришћена у потпуно друге сврхе
У записима средњевековног физичара и математичара Јована Латоцинија, који је живео у 16. веку, помиње се необичан догађај: са неба је ка земљи долетео сјајни кристал, који је за собом оставио светли траг. Место на коме је кристал дотакао земљу било је мало острво на ушћу реке Неве.
Сто и нешто година касније, 16. маја 1703. године, управо на том месту цар Петар I ударио је камен темељац Петропавловске тврђаве, са које је и почела историја једног од најлепших руских градова, Санкт Петербурга. Ову грађевину већ више од три столећа прате и бројне легенде, а ове су најинтересантније.
Легенда о царевићу Алексеју
Тврђава је саграђена са циљем да Царску Русију заштити од непријатељских напада, али се ни једном у ту сврху није користила. Уместо тога, коришћена је као затвор, а њен први "посетилац" био је нико други до син њеног оснивача, царевић Алексеј, који се у тамници нашао јер је радио оцу о глави.
У једном од бастиона тврђаве налазила се, наводно, и тајна канцеларија, која је служила за испитивање. Њему су се подвргавали неистомишљеници, које је император лично пропитивао, односно мучио док не проговоре. Међу његовим "жртвама" био је и његов син, Алексеј.
"Тајни дом" књегиње Тараканове
И у време владавине Катарине Велике је Петропавловска тврђава била затвор, али не било какав, већ тајни. У њега су смрштани преступници који су били посебно опасни. Једна од њих била је и књегиња Тараканова, која се лажно представљала као ћерка Јелисавете Петровне и наследница руског престола.
Тараканова се јако добро сналазила у својим лажима, све док јој главе није дошао гроф Орлов, који је по наређењу царице и уз помоћ посаде брода на коме су се заједно налазили, ухапсио варалицу и депортовао је у тврђаву. Неколико месеци касније, она је умрла наводно од кијавице, а њени остаци сахрањени у дворишту испред.
Тврђава је замало срушена, а на њеном месту никао стадион
Када се бољшевика власт учврстила, а затворени у тврђави руски кнезови стрељани, родила се идеја да се ова монументална грађевина претвори у музеј. Одлука је донекле била и логична - у њеним зидовима се кроз векове толико тога дешавало. Али, власт је хтела другачије - да се тврђава сравни са земљом.
Уместо утврђења, план је био да се сагради велелепни национални стадион. Усвојено је решење о рушењу, пројекат већ усаглашен, али... Буџет града није могао да поднесе овакво оптерећење, па је историјски центар Санкт Петербурга, срећом, сачуван од уништења.