Магазин
Шта се догађа са организмом кад се преједемо
Преједање подразумева да настављамо да једемо иако смо већ прешли "тачку ситости". Другим речима, једемо иако нисмо гладни и ако то постане навика, довешће нас до повећања телесне тежине и утицаће на повећање ризика од дијабетеса.
Преједање је релативно честа појава и посебно је изражено када смо под стресом, јер тада "ради" хормон кортизол који "говори" да је време да узмемо још хране. Такође, утиче да жудимо за храном са високим садржајем шећера, масти или соли. Не треба занемарити и друге факторе преједања као што су колико брзо једемо, шта једемо, када једемо и шта радимо док једемо.
Приметићемо да смо се прејели 20 минута након што престанемо да једемо (мозгу је потребно отприлике толико минута да региструје ситост) и тада ће се обично појавити умор или ће стомак бити узнемирен. Повремено преједање изазива болове у стомаку, надимање, горушицу, мучнине, пробавне сметње. Треба имати на уму да ови симптоми се јављају и из других разлога, а не само због претеривања у храни.
Такође, преједање узрокује да се желудац прошири преко своје нормалне величине да би се прилагодио великој количини хране. Овако проширен притиска друге органе, због чега се осећате непријатно, често се јавља и осећај умора, успорености или поспаности.
Такође и дугорочни ефекти преједања утичу на организам, те ће доћи до повећања телесне тежине, ризика од дијабетеса и инсулинске резистенције, а честа појава су и повишени триглицериди.
Шта узрокује преједање
Постоји много узрока преједања, неки се односе на саму храну, а други на то зашто или када једемо.
Емоционално преједање - већа је вероватноћа да ћемо више јести када смо под стресом или ако смо лоше расположени, уморни, досадно нам је или смо тужни. Једење узрокује да мозак ослобађа ендорфине, који су хормони доброг осећаја.
Омиљена јела - може бити тешко да престанемо да једемо храну коју волимо. Јела као што су помфрит, пица, чоколада и сладолед су уобичајена храна због које се преједемо.
Високо обрађена храна - додатни укуси и адитиви подстичу да једемо из задовољства и да наставимо да једемо чак и када нисмо гладни.
Доба дана - преједање је уобичајено увече када је већа вероватноћа да једемо зато што се осећамо добро и лепо нам је док једемо, а не само зато што је телу потребна енергија.
Друштвене ситуације - окупљамо око хране за време празника, на спортским догађајима, да бисмо се повезали са породицом и пријатељима. У оваквим ситуацијама можемо бити расејани, нервозни или да осећамо притисак да једемо док сви други једу, чак и ако нисмо гладни.
Велике порције - када смо у ресторану или једемо на бази шведског стола већа је вероватноћа да ћемо јести веће порције, пише Кливленд Клиник.
Одређени лекови утичу на преједање, али и медицинска стања као што су предменструални синдром, депресија, анксиозност...
Шта урадити кад се преједемо
Када се преједемо, да бисмо ублажили тегобе можемо да се прошетамо и хидрирамо, а посебно се препоручују чајеви од нане и ђумбира. Требало би избегавати стресне ситуације, слану и прерађену храну. Са друге стране, треба јести полако, чешће конзумирати воће и поврће, редовно вежбати.
Иако је повремено преједање уобичајено, оно може променити начин на који тело регулише глад и довести до нежељеног повећања телесне тежине. Један од главних разлога зашто се преједемо је зато што се осећамо добро док једемо. Дакле, од помоћи је да радимо и друге ствари због којих се осећамо добро.
