Магазин
Како на живот гледају људи који брину о умирућим пацијентима
Већини људи је непријатно да размишљају и говоре о смрти, али за људе који раде са особама чији је крај живота известан у скорије време, веома је јасно да је смрт неминовна. Иако такав посао може звучати мрачно и депресивно, они који га раде кажу да свакодневна близина смрти не баца сенку на њихове животе, него им омогућава да сврсисходније славе животну лепоту. Зато свима предлажу да другачије гледају на живот, обрате пажњу на своје здравље и са ближњим разговарају о коначном крају.
Медицинске сестре, доктори, неговатељи који су у сталном контакту са пацијентима чији су дани живота одбројани, свакако другачије гледају на живот. Један од првих савета који дају људима у свом окужењу, јесте да обрате пажњу на своје здравље. Након што су видели да су многи пацијенти узимали здравље здраво за готово мотивисало их је да промене своје навике:
"Након ужасних смрти кроз које су прошли моји пацијенти са алкохолном цирозом, престала сам да пијем", каже медицинска сестра Пени Смит.
Задржати смисао за хумор
Крај живота може бити тужан, али они који раде у домену палијативне неге сведоче о важности смисла за хумор. "Ствари које се памте су тренуци радости и хумора. Као мајица једног пацијента на којој је писало 'Кремација је моја последња шанса за врело тело које пуши", појашњава Хали Харис, социјални радник.
Битни су односи
"Највећа лекција коју сам научио је да нико не пролази сам кроз живот. У тим последњим тренуцима, ствари које људи говоре готово увек се односе на везе и односе - 'био је диван отац' или 'она је била најбоља сестра', каже лекар Мет Тајлер, а пише Јахулајф.
Признати своју смртност и разговарати о томе
Они који раде при палијативном збрињавању, разумеју да већина људи не жели да прича о смрти. Истичу да је ипак боље разговарати о томе, јер је то најбољи начин да се искуство учини мирнијим - не само за умирућег, већ и за вољене.
"Када се воде отворени разговори о томе да је особа у завршној фази свог живота, и да је било неких припрема као што је прављење планова сахране и испуњавање тестамента, постоји осећај мира и смирености. Када се особа или породица плаше теме смрти и умирања и нису имали ове значајне разговоре, обично постоји много анксиозности и хаоса", каже Лиза Пахл, социјални радник.
Познавање жеља вољене особе на крају живота може помоћи да се избегне велики бол за све:
"Људи буду на апаратима и не могу да говоре. Невероватно је тешко за вољене да доносе одлуке у њихово име ако никада нису имали отворене и искрене разговоре о својим жељама", наглашава др Кристи Бартлет.
Тело зна како да умре
"Гледање како људи умиру помогло ми је да ублажим сопствени страх од смртности. Наша тела су изграђена да умру. Она имају уграђене механизме као што је искључивање механизма глади и жеђи и тада се ниво калцијума обично повећава, па се осећате заиста поспано. Људи увек мисле да је то велики, болан, ужасан догађај, али углавном је стварни процес умирања миран и тело зна како да то уради", каже медицинска сестра Џуди Мекфен.
Живети свој живот
Стална изложеност смрти учинила је ове раднике да буду захвалнијим за своје животе. "Живот је за живљење и 'сутра' никоме није обећано", наглашава Смит.
