Магазин
"Звездана ноћ" Ван Гога крије посебну тајну - уметник је разумео законе физике 80 година пре свих
Уметник је можда био испред бројних научника свог времена - до сада се сматрало да су упечатљива светлост звезда и усковитлани облаци "Звездане ноћи" Винсента ван Гога одражавали његово бурно стање ума када је насликао дело 1889. године - али нова анализа показује да је сликар можда разумео комплексне законе физике у природи, које је користио као инспирацију.
Слика "Звездана ноћ" можда у себи има "скривену турбуленцију", према речима научника који су анализирали потезе четке. Сматрају да је Ван Гог имао несвакидашњу свест о кретању у природи, јер је дочарао феномен неравномерног протока ваздуха, познат као турбуленција.
Откриће је посебно интересантно јер је Холанђанин насликао дело у психијатријској болничкој соби, покушавајући да дочара небо које је могао да види кроз мали прозор.
Ова уобичајена појава у природи се најчешће може видети у течностима - проток воде и крви, олујни облаци, океанске струје су само неки од примера. Турбулентни ток је хаотичан, јер се већи вртлози формирају и поптом "распадају" и деле на мање вртлоге.
"Потези четкице играју кључну улогу. Са дигиталном сликом високе резолуције могли смо да прецизно измеримо типичну величину потеза четкице и упоредимо их са величином потеза које је правио у потенцијалним приказима турбуленције," каже Јонгшан Хуанг, водећи аутор студије.
"Ван Гогов приказ турбуленције може полазити из проучавања кретања облака и атмосфере или урођеног, интуитивног осећаја како да се ухвати динамика неба."
Обичном посматрачу ови потези на слици могу да изгледају насумично, али турбуленција ипак прати одређен образац који се може проучавати и, барем делимично, објаснити помоћу математичких једначина.
"Замислите да стојите на мосту и гледате како река тече. Видећете вртлоге на површини, а ти ковитлаци нису случајни. Они се уређују у специфичне обрасце, а ове врсте образаца могу се предвидети законима физике", рекао је Хуанг.
Величине 14 вртлога у "Звезданој ноћи", као и њихова релативна удаљеност и интензитет, управо прате закон који се односи на ову динамику кретања у атмосфери и течностима, познат као Колмогоровљев закон. "Оно што смо пронашли за је невероватно", рекао је Хуанг. "Тачно следи закон физике који је Колмогоров открио пре више од 80 година."
Сада тим научника пажљиво анализира Ван Гогово ремек-дело, како би поново размислили о ономе што знамо о концепту ваздушних струја и сличних феномена. "Чини се да је време да се предложи нова дефиниција турбуленције која би обухватила више ситуација", закључио је Хуанг.
