Догађаји и изуми из прошлости у које данашње генерације једва могу да поверују
Наши преци су нам у аманет оставили много тога: генијалне изуме, без којих данас можда не бисмо имали ни приближно оволико развијене технологије, несвакидашња и забавна открића која изазивају у нама дивљење, смешне и нестварне анегдоте које препричавамо својим пријатељима и деци. Али, неки догађаји и ствари из прошлости су толико невероватни да данашње генерације не могу да поверују да су се они заиста догодили или постојале.
Пошта је раније радила много брже него данас
у 19. веку краљевска пошта била је најбржа пошта на свету - пошиљке су се достављале чак 12 пута дневно, а значи - на тачно 2 сата. Хитна писма су се чак и додатно обележавала ознаком "Захтева се хитан одговор", а када нешто не би стизало у предвиђеном року до примаоца, пошиљалац би јако негодовао. Касније, током рата, број достава смањио се на једну дневно.
Село у Дагестану се прославило због необичног хобија
Ходање по канапу је заштитни знак села Цовкра, које се налази на југу Дагестана. У овом месту се вештина ходања по канапу негује већ неколико векова, а све је почело још давних дана, када су становници морали свакодневно да прелазе реку како би дошли до цивилизације. Двадесетих година прошлог века село је стекло светску славу, а његови становници почели да организују и различите манифестације и конкурсе, како вештина не би пала у заборав.
Када-љуљашка је својевремено била хит
Хидротерапија, односно терапија водом, била је посебно популарна у 19. веку. Људи су тада сматрали да вода има моћ да излечи сваку болест, па су сходно томе, измишљали и необичне справе за потапање. Тако је 1891. године постала популарна када-љуљашка, која се пунила водом и могла носити са собом где год, а све што је било потребно јесте да се сами љуљате како би се створили благотворни таласи.
Прву праву канцеларијску столицу направио је Чарсл Дарвин
Будући да је Чарсл Дарвин већину радног времена проводио у лабораторији, истражујући различите узорке, било му је врло важно да се њоме креће брзо. Зато је дошао на идеју да на ногице своје столице прикачи точкиће. Његов изум је касније усвојен и широм света, захваљујући чему ми данас и имамо канцеларијске столице.
Египћани су имали врло сложен календар
Календар који је египатска цивилизација користила скоро 4 миленијума био је врло сложен, али јако функционалан. Година је почињала 19. јула и имала 12 месеци, од којих је сваки трајао тачно 30 дана. Месец је био подељен на 3 "велике" недеље које су трајале по 10 дана, а преосталих 5 дана "вишка" су се додавали по истеку последњех месеца, да би се добило уоибчајених 365 дана.
Стетоскоп је смислио стидљиви лекар
За постојање стетоскопа можемо захвалити француском доктору Ренеу Лаенеку, односно његовој стидљивости и религиозности. Наиме, када је дошао да прегледа пацијента, испоставило се да је у питању млада девојка бујног попрсја, којој он није смео да прислони уво на груди да би чуо откуцаје срца. Онда је он смотао папир и преко њега послушао пацијенкињу, након чега је и патентнирао свој изум, назвавши га стетоскоп.