Бронзани коњаник - један од симбола Санкт Петербурга о коме круже бројне легенде

У августу 1782. године на Сенатском тргу у Санкт Петербургу, по жељи Катарине Велике, постављен је монументални споменик Петру I - Бронзани коњаник на постољу од монолитног гранита. Споменик је израдио чувени француски скулптор Етјен Фалкон, кога је царици препоручио њен пријатељ, филозоф Дени Дидро. 

Петар I је на монументалној творевини приказан као градитељ, што је многе веома изненадило. Идеја Фалкона да цара не прикаже као војсковођу у помпезном оделу многима се учинила чудном. Али, скулптор је сматрао да је његов начин далеко узвишенији: "Споменик ће бити једноставан. Петар I је био законодавац и добротвор и то је оно што треба показати људима", говорио је он.

Чува Санкт Петербург од напада противника и елементарних непогода

Око споменика су се у граду испредали бројни митови и легенде, а једна од најпознатијих везује се за извесног мајора Батурина, који је наводно сањао да је Петар I са свог бронзаног коња очитавао буквицу цару Александру I за грешке које је допустио током рата са Наполеоновом војском, а које су јако угрозиле Санкт Петербург. Једна од највећих одлука цара у то време (у питању је 1812. година) била је да се из града по хитном поступку изнесу све вредне ствари, укључујући и споменик.

Александрар је о томе већ донео одлуку и наредио да се она спроведе, али је Батурин у последњем тренутку рекао да се споменик остави на месту. Верујући у мистичне и натприродне силе и снове који проричу будућност, Александар је послушао Батурина, што се испоставило као јако добра одлука - Санкт Петербург није "пао" пред Наполеоном. Од тада се верује да Бронзани коњаник чува град од свих напада противника и елементарних непогода.

Галоп Бронзаног коњаника одзвања у Пушкиновом делу

Око коњаника су се у граду испредали бројни митови и легенде, а једна од најпознатијих везује се за Александра Сергејевича Пушкина и његово истоимено дело. У њему књижевник описује апокалиптичне сцене поплава које су Санкт Петербург захватиле 1824. године и у којима страда Параша - вереница главног јунака Јевгенија. У моменту тог сазнања Јевгениј губи разум и у таквом стању пролази поред споменика Петру I који седи на свом коњу.

Потпуно очајан он ха оптужује и за поплаву и за све друге недаће и као да му шапатом прети. Избацивши гнев из себе, јунак поеме креће да трчи, али "бронзани коњаник све време јури за њим на коњу чије копите одзвањају у галопу". Након неколико месеци стиже га казна и он умире. Многи верују да је управо отуд и потекао назив споменика, који се раније називао само споменик Петру I.

Монолит на коме стоји споменик је мистично пренет у Санкт Петербург

Монолитни гранит на коме стоји споменик је невероватних димензија, а његова маса премашује 2 хиљаде тона. Како се овај камен транспортовао из села Лахта до Сенатског трга у Санкт Петербургу - никоме није јасно. У неким историјским списима постоји податак о томе да се камен превозио уз помоћ специјално направљене машине за тегљење, али ова теорија буди велики број питања на која нико не може да да одговор.

Друга верзија приче је да је за превоз камена специјално саграђен брод. Пловило је монолит транспортовало пуне две године са једне обале Финског залива на другу, а након што је пристигао у луку (такође специјално направљену), морао је бити потопљен како би се постамент извукао на површину. Ипак, и ова легенда је упитна, будући да у то време нису постојале довољно јаке машине које би могле подићи толики терет.