Деца и новац: Шта родитељи треба да знају пре давања првог џепарца

Када дође тренутак да се дете самостално сналази, од одласка у школу без пратње, до коришћења јавног превоза, на реду је и новац. Многи родитељи тада упадају у дилему: "Да ли детету да дајем џепарац, да ли је добар тренутак, хоће ли га то нечему научити или ће само немарно трошити..."

Ипак, без обзира на сва питања која се одраслима врте у глави, стручњаци сматрају да давање џепарца не само да је прихватљиво, већ је неопходно.

"Детету треба давати џепарац. Оно што је најважније у овом случају је које вештине управљања новцем дете тренутно има и које вештине ће да развије када одрасте. Дете мора да научи да је новац ограничен ресурс којим треба да управља, а ту џепарац служи као почетак," рекао је наш саговорник Душан Узелац.

Објашњава да вештину управљања новцем подразумева знање како се он распоређује, а дете се управо тада суочава са чињеницом да не може да добије све што пожели, већ мора да одлучи шта жели више, а шта мање, да направи приоритизацију ствари које жели да купи.

"Битно је да дозволимо деци да троше новац," тврди наш саговорник. "Потрошња је нешто што касније утиче на њихово понашање, унапред им даје знање како да управљају новцем. Они морају да одлуче шта хоће, а шта неће купити и то је лекција коју добију."

Некада је немогуће да их научимо о ономе што је претеча потрошње, а то је зарађивање, то их тек чека кад одрасту. 

Први сусрет са зарадом деца могу имати кроз неку врсту забаве, као што је продаја наруквица или постављање штандова са лимунадом на улици, па можда чак и обављањем кућних послова за одређену суму. Међутм, многи дечији психолози тврде да џепарац није нешто што дете треба да заради, да му се даје као награда, већ је то начин да дете научи о независности, сналажљивости, одговорности.

Наш саговорник сматра да је данас много једноставније учити децу о новцу, јер су неоптерећени одређеним системима вредности, као и да је лакше објаснити им потрошњу. "Они то прихватају много лакше него што ми мислимо," каже Душан Узелац.

Сматра да је данас много једноставније учити децу о новцу, јер су неоптерећени одређеним системима вредности, као и да је лакше објаснити им потрошњу. "Они то прихватају много лакше него што ми мислимо," каже Душан Узелац.

Како и када да учимо децу о новцу

Одакле родитељи да почну

"Ја подржавам приступ да им се даје фиксна, генерална сума. То не значи да им само дате новац и да сте питање џепарца решили, већ треба да га научите како да управља финансијама, а то се постиже кроз праћење на шта је новац потрошен," објашњава саговорник и додаје: 

"Ако ви детету дате, на пример, 5000 динара месечно, а он у првој недељи већину потроши на чоколаде, бомбоне, сличице, то не значи да му никад више не дајете новац. Идеја је да му до краја тог месеца дајете нове изазове, да схвати да сада не може да приушти оно што је можда хтео, јер је донео погрешне одлуке на почетку месеца."

Родитељ игра важну улогу, јер треба да има увид у начин на који дете троши новац.

"То је механизам којим се вежба прецизност, то је кумулативни процес стицања знања. У исто време, сви смо различити у темпераменту и карактеру, жељама и потребама, зависи и од старости детета, тако да је тешко дати само један савет - осим да родитељ ту потрошњу треба да прати и да њоме управља."

Закључује да већи проблем настаје ако ни родитељ нема основно финансијско знање, па детету дозвољава да прекомерно троши. "На тај начин дете ништа неће научити. Дакле, џепарац треба да се даје, али мора бити упарен са едукацијом о финансијској одговорности."