Изненађујуће откриће о животу испод океанског дна

Већина морског дна остаје мистерија за научнике, али недавно истраживање сугерише да би оно могло бити насељеније него што су стручњаци мислили. Претходне студије су откриле микробе који живе под земљом у близини хидротермалних отвора (подразумевају отворе на морском дну где се сусрећу Земљине тектонске плоче, а морска вода се меша са магмом испод Земљине коре), али ово је прво откриће већих животиња као што су црви и пужеви у подземном станишту: "Свака нова студија само потврђује колико мало разумемо морско дно", каже Рејчел Лауер, геолог.

Заједнице шкампа, ракова, цевастих црва, дагњи и стотина јединствених животињских врста раније су пронађене око, али не испод хидротермалних отвора. Они су познати као екстремофили, односно организми који могу опстати под изузетно високим температурама и притисцима. Ови организми преживљавају не захваљујући енергији Сунца, која одржава животни ланац на другим деловима Земље, већ захваљујући нутријентима који се стварају када се морска вода помеша са магмом.

Неочекивано откриће на дну океана

У настојању да схвати како се цевасти црви насељавају у хидротермалним изворима, биолог Сабил Голнер и њен истраживачки тим отпловили су на источни пацифички гребен, вулкански активан гребен на дну Тихог океана. Тамо су послали робота на даљинско управљање који је извршио низ роњења до хидротермалног извора на дубини од 2.515 метара испод површине.

Циљ им је био да прикупе узорке стена како би тражили ларве цевастих црва, али је стена била тешка за ломљење у мање, преносиве комаде. Уместо тога, опремљен робот подигао је делове морског дна и открио ларве цевастих црва.

Окрећући камените делове морског дна, открио је шупљине дубоке око 10 центиметара испуњене топлом течношћу и врстама које су раније пронађене само на површини морског дна - цевасте црве, морске пужеве.

Откриће ларви и одраслих цевастих црва у овим малим пећинама могло би бити пробој у разумевању животног циклуса ове врсте. Истраживачи сматрају да ларве цевастих црва могу да се шире кроз шупљине, при чему се неке насељавају и расту у пукотинама на морском дну, док друге остају у шупљинама и тамо се развијају до одрасле фазе. То би значило да су морско дно и мале пећине испод њега међусобно повезан екосистем у коме се мешају хладне и топле воде, што омогућава раст цевастих црва.

"Екосистем хидротермалних извора у овом подручју није ограничен само на оно што видимо изнад, већ укључује и живот испод површине", каже Голнер.

Да би се сачували ови јединствени екстремофили, научници кажу да већи део морског дна мора бити законски заштићен. Али то може бити изазовно јер многи од ових екосистема такође садрже ретке минерале који могу да покрену нову технологију, пише Нешнал џиогрaфик.

Заштита дубоког морског живота

Једна од највећих претњи по дубокоморске екосистеме је предложено дубокоморско рударење, процес вађења минералних наслага, попут кобалта и никла, из дубоког морског дна, чему се противе научници и организације за заштиту природе.

"Не знамо колико су те повезане мале пећине обимне, немамо осећај колики су биодиверзитет или биомаса заправо заступљени унутар подземне површине. Овде постоји буквално читав други слој. Пошто су екосистеми морског дна вероватно међусобно повезани, велики делови морског дна морају бити заштићени", каже Лауер.