Магазин
Људски ум није створен да буде будан после поноћи, упозоравају научници
Људски ум функционише другачије када смо будни касно у ноћ, према многим истраживањима. После поноћи, негативне емоције више привлаче нашу пажњу него позитивне, опасне идеје постају примамљиве, а устручавања и опрезност нестају. Шта је оно што нас током ноћи дословно одвуче на "мрачну страну"?
Усред ноћи, свет понекад може деловати као мрачно место. Под окриљем таме, негативне мисли на неки начин преовладају нашим умом, тешко је отарасити их се, а док лежимо будни, гледајући у плафон, можда почнемо да жудимо за стварима које по нису добре, попут цигарета, алкохолног пића или оброка богатог угљеним хидратима.
Неки истраживачи мисле да је људски циркадијални ритам у великој мери укључен у ове критичне промене у мислима, како наводе у раду из 2022. године, у којем стоје докази о томе како мождани системи функционишу другачије након што падне мрак.
Ова хипотеза, названа "Ум после поноћи", сугерише да људско тело и људски ум прате природни циклус од 24 часа, који утиче на наше емоције и понашање. Укратко, у одређеним сатима, људи су склони да осећају негативне емоције и понашају се необично.
Током дана, на пример, молекуларни нивои и мождана активност су подешени за будност, али ноћу, наше уобичајено понашање је да спавамо.
Са еволутивног становишта ово има смисла - људи су много ефикаснији у лову и сакупљању залиха на дневном светлу, а док је ноћ добра за одмор, исто је била ризично време у коме су људи лако могли бити нападнути.
Према истраживачима, да бисмо се изборили са овим повећаним ризиком, наша пажња на негативне стимулусе је необично појачана ноћу. То нам је некада могло помоћи да уочимо претње, али ово хипер-фокусирање на негативно се може онда пренети у систем награђивања и мотивације у мозгу, што појединца привлачи ризичном понашању, уместо да га одбија.
Поред тога, велики фактор је и губитак сна, па ово стање свести постаје још проблематичније.
Мисли и дела су опасност по живот
Милиони људи су редовно будни усред ноћи, а постоје прилично добри докази да њихов мозак тада не функционише тако добро као током дана, према речима неуролога који су учествовали у студији "Ум после поноћи". Научници сматрају да чак и безбедност појединца може бити угрожена касно увече.
Према прикупљеним подацима, утврдили су да су самоубиство и самоповређивање веома чести ноћу. Штавише, нека истраживања показују троструко већи ризик од самоубиства између поноћи и 6:00 ујутру у односу на било које друго доба дана.
Једна студија из 2020. године закључила је да је ноћна будност фактор ризика од самоубиства, "вероватно због неусклађености циркадијанских ритмова". Опасне супстанце људи такође више узимају ноћу. Године 2020. истраживање у центру за конзумацију дрога под надзором у Бразилу открило је 4,7 пута већи ризик од предозирања опиоидима ноћу, преноси "Сајенс алерт".
Истраживачи сматрају да је потребно даље истражити ове факторе, како бисмо били сигурни да штитимо оне који су најугроженији ноћу, као и како рад у ноћним сменама, за људе попут пилота и доктора, може утицати на њихово дугорочно здравље.
