Страх и смех: Научници откривају шта стоји иза идеалне шале

Популарно објашњење зашто одређене шале или ситуације изазивају смех јесте у елементу изненађења - успешне шале обично граде очекивање које се на крају неочекивано преокреће. 

"Проблем са том теоријом је што сматрамо да су разне ствари смешне које и нису толико изненађујуће, а такође има и много изненађења која нам уопште нису смешна", рекао је Марк Хје-Кнудсен, истраживач.

Хумор захтева и кршење нашег осећаја о томе какав би свет треба да буде, и скоро истовремену процену да је ово кршење безопасно или бенигно, говори научна теорија.

Почетни шок и скок од страха је праћен смехом, истичу Марк и колеге, а пише Гардијан.

Треба пронаћи праву меру

Људи доживљавају застрашујућа искуства (попут посета уклетим кућама) као забавна само ако ниво страха није ни превише низак ни превише висок. Ако је страх премали, искуство може бити досадно, а ако је превелик, може постати претерано застрашујуће и стресно. Дакле, за оптимално уживање, страх мора бити "тачно одмерен" - довољан да изазове узбуђење, али не и да изазове панику.

"Многи људи, сматрају да је више страха увек боље за онога кога плаше. Међутим, истраживања указују да то није тачно. Уместо тога, људи траже идеалан ниво страха, где је забава загарнтована, наглашава др Колтан Скрајвнер и додаје: "Само имајте на уму да један начин застрашивања не одговара свима.

Како је текло истраживање

Научници су анализирали резултате различитих ситуација која су чинила искустава малишана са игрицом пикабу (peekaboo) која у почетку многе узнемири, али им постане веома смешна па до студије спроведене на локацији уклете куће. Закључак је да се већина испитаника смејала или бар смешкала:

"Атракције попут уклетих кућа и хорор филмови намерно увлаче публику у своје измишљене светове како би повећали њихово опште стање страха, што повећава вероватноћу да ће се уплашити. Али то запрепашћење их такође одмах извлачи из наративног света, тако да могу поново да га процене као бенигног", објашњава др Хје-Кнудсен.

Ово истраживање могло би да користи онима који планирају да некога преплаше за Ноћ вештица: "Немојте да се обучете као серијски убица, или да приђете свом пријатељу и само кажете: 'Бу'. Морате да предвидите који ниво плашења ће благо прећи границу мете, како би могла да се смеје после. Дакле, главна лекција је да знате каква је публика и у складу са тим прилагодите своје шаре за празник", наглашава др Хје-Кнудсен. 

Тим је такође испитао податке из 100 онлајн видео снимака застрашујућих шала, откривши да особе које умеју успешно да уплаше друге, имају тенденцију да појачају стимуланс којем су њихове жртве биле изложене - на пример, циљањем на уобичајене фобије, што можда компензује психолошку дистанцу гледалаца од ових догађаја.

"Гледати видео снимак странца који је жртва застрашујуће шале можда неће регистровати толики 'прекршај', јер нисте друштвено блиски са њима, тако да они који су осмислили шалу, морају да је добро зачине", појашњава доктор.

Истраживање је објављено у стручном часопису Evolutionary Psychology.