Зашто се бебе смеју - није увек зато што су срећне

Деца се смеју из веома различитих разлога у одређеним фазама развоја, много пре него што могу да схвате апстрактне концепте као што су игра речи, виц, или чак говор. Научници сматрају да је смех уско повезан са развојем мозга и личности, а студије су показале да постоји нешто много дубље од радости или весеља у дечјем смеху.

Пре свега, смех код људи можемо поистоветити са олакшањем, а смех одраслих је сложен и представља еволутивни одговор на нешто збуњујуће или неочекивано. То је јасан сигнал нама и другима да је потенцијална претња са којом се суочавамо заправо безопасна.

Улога смеха у револуцији

Смех произилази из људске способности да подсвесно разумемо и проценимо недоследности у шали или нечијем понашању. Служи као одговор на тренутни прелаз између запрепашћења и разрешења, преноси "Конверзејшн".

Дакле, смех означава пролазак претње или страха, па се због тога деца смеју на тобоганима или у сличним ситуацијама - уместо да плачу од страха, они прелазе из збуњености и ужаса у разрешење и олакшање, а смех је сигнал ове промене.

Неколико студија показује да је овај процес механизам који стоји иза успешних комедија.

Бебе уче како да се смеју

Смех почиње убрзо након рођења, а деца првенствено уче да се смеју јер желе да имитирају своје родитеље, да буду прихваћена. Како расту, бебе излазе из симбиозе са родитељима, која карактерише прве месеце живота.

Уче да разликују себе од родитеља и света око себе, а када почну да се понашају аутономно (од друге до пете године) први пут почињу да доживљавају нове сензације: неке ствари могу изгледати хладно, необично, као да нису на свом месту, а то их шокира, збуњује и задивљује.

Ту долази смех, јер после тренутка оклевања, схватају да је оно што је изгледало застрашујуће или неочекивано заправо безопасно.

На пример, дете се смеје када види да родитељ носи смешну перику, јер је на делић секунде било збуњено, али се опусти када види да је перика лажна ствар и да не представља опасност. Процес је исти као и претходно наведен редослед: чуђење, уверавање, смех.

Када деца почињу да разумеју шале

Од пете или шесте године, деца постепено прихватају апстрактне концепте, што значи да могу да схвате и "прихватају" шале.

У овој фази, смех се јавља по истим критеријумима као и код одраслих, односно да не одобравају оно што сматрају хладним и лажним, не само код других људи, већ и у процесима расуђивања, све док то не прихвате и не осете олакшање. Овај ментални процес чини основу добре шале: неподударност, запрепашћење и разрешење.

Дакле, главне три фазе развоја смеха (опонашање и одобравање, чуђење, неодобравање) добри су показатељи менталног раста и развоја детета.

Смех родитеља може помоћи бебином развоју

Смех родитеља важан је за развој беба, али зашто се родитељи инстинктивно смеју својим бебама? Стручњации сматрају да, када родитељи гледају своје дете, родитељ може да се збуни: бебе су по природи "чудне", јер не личе на одрасле људе, не говоре и не понашају се као они. Ово тренутно чуђење траје делић секунде пре него што родитељ "схвати" да је то само њихова вољена беба.

Сви родитељи би требало да се смеју са својим бебама, да се не уздржавају, јер такве интеракције могу побољшати понашање и добробит беба. Доказано је да је смех савезник нашег имунолошког система, а бебама ће помоћи да развију природан, здрав однос са овом сложеном људским реакцијом.