Магазин
Антибиотици и исхрана: Шта највише прија стомаку током узимања лекова
Антибиотици могу направити потпуну пометњу у желуцу и довести до поремећаја његове микрофлоре. Добра вест је да се правилном исхраном последице узимања ових лекова могу умањити, а здравље желудачне средине одржати на оптималном нивоу.
Од када је откривен пеницилин, 1928. године, антибиотици су потпуно трансформисали начин борбе са инфекцијама. Али, у процесу одбране организма од лоших бактерија, страдају и оне добре, које се налазе у нашем желуцу. Срећом, код већине људи узимање антибиотика има тек краткотрајне последице по желудачну флору, али се и оне могу спречити уз правилан одабир намирница.
"Начин исхране игра пресудну улогу у опоравку желуца од терапије антибиотицима", наводи Павел Киела, имунобиолог на Универзитету Аризоне.
У овим намирницама је спас за желудац
Препорука стручњака је врло једноставна - једите што је могуће више намирница које су богате влакнима, јер оне подстичу размножавање добрих, а успоравају развој лоших бактерија у стомаку. Количина унетих влакана би, током и након узимања антибиотика, требало да варира у распону од 21 до 38 грама дневно зависно од пола и узраста. Ове макронутријенте можете пронаћи у разним намирницама: црни и бели лук, зелениш, банане, шпаргла, артичоке, овсене пахуљице, шаргарепа, јабуке и махунарке су одличан извор влакана, преноси Њујорк Пост.
Стручњаци препоручују и унос ферментисане хране
На здравље желуца изузетно добро утичу и ферментисане намирнице, попут кефира, комбухе, киселог купуса или кимчија (пикантног корејског специјалитета налик српској туршији), које у себи садрже различите колоније добрих бактерија. Осим тога, стручњаци препоручују да се током узимања антибиотика повећа и унос ђумбира, који доказано умањује нежељена дејства антибиотика попут мучнине, надувености и појаве гасова. Ђумбир можете како додавати у смутије, тако и исецкати и од њега направити чај - у сваком случају његово дејство биће једнако добро.
Пробиотици могу олакшати нежељена дејства антибиотика
Пробиотици су живи микроорганизми који, када се узимају у адекватним количинама, доносе здравствену корист нашем организму. Живи микроорганизми су обично бактерије које утичу на здравље, а с обзиром на то да у људском телу постоје и добре и лоше бактерије, унос пробиотика би значио да се лоше бактерије држе под контролом. Они могу умањити и спречити тегобе дијареје повезане са терапијом антибиотицима, повећати апсорпцију хранљивих материја из хране и смањити ризик од уобичајених инфекција, које су посебно честе када је имунитет већ ослабљен. Стручњаци напомињу да би њихова конзумација требало да буде одобрена од стране лекара, јер и међу пробиотицима постоје разлике у зависности за које бактерија су намењене.
