Прва слика коју је насликао робот продата на аукцији за више од милион долара

Аукцијска кућа Сотби, која важи за једну од најпрестижнијих, недавно је на једној од својих аукција имала необичну слику. Слику која је насликана рукама хуманоидног робота. На уметничком делу робот Аи-Да представила је познатог математичара и информатичара Алана Тјуринга, а слика је названа "АИ Бог".

"Кључна вредност мог рада јесте његова способност да служи као катализатор за дијалог о новим технологијама", рекла је робот-уметница Аи-Да, коју покреће вештачка интелигенција.

Вредност слике премашила сва очекивања стручњака

Када је слика стављена на аукцију, стручњаци су проценили да би она могла достићи вредност до 180 хиљада долара. Међутим, преварили су се, и то опако! Након 27 лицитација, "АИ Бог" је продат за невероватних 1,08 милиона долара, а сви у који су се тог дана нашли на лицитацији били су у чуду. 

"Данашња рекордна продајна цена за прво уметничко дело хуманоидног робота које је изашло на аукцију означава тренутак у историји модерне и савремене уметности и одражава растући тренд у АИ технологији и глобалном тржишту уметности", наведено је у саопштењу за јавност које је издао Сотби.

Робот након аукције дао интервју и појаснио поруку слике

У интервјуу након аукције, Аи-Да је истакла и да портрет пионира Алана Тјуринга позива посматраче да размисле о божанственој природи вештачке интелигенције, и уопштено рачунара, али и да размотре етичке и друштвене последице које овакве софистициране технологије могу донети човечанству.

"Овај портрет придружује се избору најсавременијих радова који, на свој индивидуални начин, померају границе данашњег уметничког стваралаштва", изјавио је Мајкл Буана, Сотбијев шеф НФТ-ја и дигиталне уметности, а пренео Њујорк Пост. "Заједно, они покрећу дискусију о томе како можемо ценити могућности које нам уметност пружа", додао је.

Насликани Тјуринг сматра се једним од оснивача модерне компјутерске технологије. Током Другог светског рата, Тјуринг је радио за британску обавештајну службу, где је играо кључну улогу у дешифровању немачких кодова Енигме.

Већ 1950-их био је забринут за будући развој вештачке интелигенције.
Тјуринг је био хомосексуалац, што је било кривично дело у Британији због чега је 1952. осуђен за "груби блуд" и морао је да се подвргне хемијској кастрацији.

Пре скоро шест деценија установљена је Тјурингова награда која је еквивалент Нобелове награде за рачунарство. Тјуринг је званично рехабилитован 2013. године.

АИ-Да му је сада овим делом направила уметнички споменик.